Sve što morate videti u Bakuu

Prvi avion kompanije Air Serbia na direktnoj liniji Beograd-Baku poleteo je juče u 13.40 časova, čime je zvanično uspostavljena nova avio-veza između Srbije i Azerbejdžana. Nova linija predstavlja značajan korak u jačanju ekonomske, turističke i kulturne saradnje između dve zemlje, a letovi će se obavljati dva puta nedeljno.

Bakuje grad u kojem su kultura i istorija Azerbejdžana sačuvane u uskim i krivudavim ulicama staroga grada. Iako odiše jednom dugogodišnjom tradicijom, ovaj grad troši veliku količinu novaca za izgradnju kompleksnih građevina, koje turiste zbunjuju veličinom i obimom.

Malo istorije: 1828 – Prema Turkmenhajskom sporazumu Rusije i Persije, Azerbejdžan se deli. Teritorija današnjeg Azerbejdžana postaje deo Carske Rusije, dok južni Azerbejdžan postaje deo Persije. Dvadeset godina kasnije, južno od Bakua nastaje prva naftna bušotina na svetu.

1918 – Proglašena je Nezavisna Republika Azerbejdžan, ali zemlja postaje Sovjetska Socijalistička Republika svega dve godine kasnije kad u nju upada Crvena armija. 1988. – Oblast Nagorno-Karabah želi da postane deo Jermenije. Etnički Azeri počinju da napuštaju Karabah i Jermeniju, a etnički Jermeni napuštaju Azerbejdžan. Etničke razmirice između Jermenije i Azerbejdžana 1992. godine prerastaju u pravi pravcati rat. 1991. – Azerbejdžanski parlament izglasava povratak nezavisnosti.

1994 – Jermenija, Azerbejdžan i Nagorno-Karabah potpisuju sporazum o primirju. Karabah ostaje pod kontrolom etničkih Jermena, baš kao i veliki delovi azerbejdžanske teritorije oko njega.

– Prvobitna imena ovog grada:

– Ateshi Baquan – Božja vatra

– Bād-kube – Vetrom opkoljen grad

– Prva fabrika parafina je sagrađena u Bakuu.

– Prve naftne bušotine su se dogodile u Bakuu.

– Neke od najpopularnijih scena iz Džejms Bondovog filma “Svet nije dovoljan”, snimane su ovde.

– Prva tramvajska linija i, samo dve godine kasnije, prva železnička linija u SSSR-u, saobraćale su na relaciji Baku-Surakhani.

– Prva i jedina fabrika za proizvodnju klima uređaja formirana je u Bakuu.

– Prosečna godišnja temperatura grada Baku i planete Zemlje je ista i iznosi 14,2 C

Plamene kule, savremeni simbol grada, su nešto što fascinira svakog ko dođe ovde. One su brend Bakua, ima ih tri, a najuočljivije su noću, kada ih neonska svetla obasipaju fantastičnim koreografijama koje plešu po staklenim fasadama. Visoke su po 182 metra, građene su 5 godina i imaju zadatak da uliju strahopoštovanje onih koji “zure” u njih. U podnožju jedne od njih nalazi se salon automobila “Lamborghini”, namenjen Azerbejdžancima koji mogu sebi da priušte neki od basnoslovno skupih modela.

Nedaleko od Plamenih kula, nalazi se Park mučenika – šehida. Aleja grobova onih koji su položili život devedesetih godina prošlog veka u borbi sa Rusima, u temelje ove mlade evroazijske države, izaziva duboko poštovanje. Stotinama onih koji su pod zemljom, “sa počasnim pogledom na grad”, mesto u budućnosti je zagarantovano.

Sa obližnje terase uz kupolu pod kojom plamti “večna vatra”, panorama Bakua je i najlepša. Stepenicama, ili još bolje, uspinjačom, stiže se do obale ili jedne od metro stanica koje vode do fascinantnog centra “Hajder Alijev”.

Vratimo se na futurističko zdanje iračko-britanskog arhitekte, gospođe Zahe Hadid, koja je angažovana da osmisli i pretvori u javu ovo remek-delo građevinarstva, dizajna i mašte. Građeno je punih pet godina a otvoreno je 2012. godine i u sebi krije preko 57.000 m2 izložbenog prostora, sale za kongrese, sastanke, konferencije, sa stalnim muzejskim postavkama. Osim što veliča kult voljenog predsednika, centar omogućuje posetiocima jedinstveni osećaj da hodaju kroz budućnost zakrivljenim linijama enterijera mlečno bele boje, gde se platforme prepliću sa hodnicima i stepeništima koja vode iz sale u salu, od eksponata do eksponata. Prosto rečeno, neprepričljivo iskustvo koje se ne propušta.

Kao kontrast, bliže obali, stari deo je tu da začini grad orijentom. Njegove zidine kao nekakvo porodično stablo grada, podsećaju na vekove u kojima se nije znalo za gas i naftu. Negdašnja skladišta, pretvorena u suvenirnice, restorane i prodavnice tepiha, zadovoljiće nasušne potrebe turista, a najpoznatiji spomenik je Devičanska kula. Visok 30, a prečnika 16 metara, spomenik je nesrećne ljubavi jedne princeze. U blizini su i moderne i lepe fontane, koje se vešto uklapaju u ambijent parkova kojiih ima svuda po gradu.

Glavna pešačka zona, ulica Nizami, isto je što i Knez Mihailova za Beograd, Istiklal za Istanbul, Graben za Beč ili Rambla za Barselonu. Prodavnice prestižnih brendova odeće i obuće, restorani i otmene zgrade, hoteli i banke – Nizami se nimalo ne razlikuje od centralnih pešačkih gradskih zona u bilo kojoj evropskoj metropoli. Širvanšah palata je jedna od nekoliko znamenitosti koje su pod zaštitom svetske baštine Unesko-a. Uz Istorijski muzej, mesto je koje treba posetiti ili barem proći pored njega uz neizbežno fotografisanje. Ipak, najpoželjnije mesto za fotografisanje, za one koji dolaze sa brdovitog Balkana, jeste spomenik Nikoli Tesli, skulptora Omara Eldarova, lociran u jednom od centralnih gradskih parkova. Mesto stvoreno za momente kada srce i ponos zatrepere jače.

 VIDEO: Let Beograd-Baku