radiobalkanfox
Relacije između snaje i svekrve uvek mogu postati napete, naročito kada dođe do nesuglasica oko finansija, ličnih granica i imovine. Jedna žena našla se pred teškom dilemom nakon što je majka njenog supruga tražila da kuću koju je sama kupila i godinama gradila prepiše na muža pod izgovorom porodičnog blagostanja.
Iako je u prvi mah sve delovalo kao dobronameran sugestivan predlog, slučajno prisluškivani telefonski poziv ogolio je prave namere. Pred njom je bio izbor – da li da radi prividnog mira popusti pred pritiska, ili da po svaku cenu odbrani ono što je stvorila sopstvenim trudom. Dalje u tekstu prenosimo njenu ispovest u celosti.
Svekrva mi je tražila da prepišem moju kuću na muževljevo ime Foto: Profimedia
“Njegova majka je govorila sa takvom sigurnošću, kao da je njen zahtev nešto potpuno prirodno, da sam počela da se premišljam. Sve dok jednog dana, prolazeći institutionalnim hodnikom, nisam zastala i čula njen razgovor telefonom. Ono što sam tada čula promenilo je sve. Govorila je jasno, bez imalo oklevanja: ‘Ubedi je da prepiše kuću na ime mog sina. Kada bude njegova, polovina će pripasti porodici. Ona nije odavde, nema nikoga svog i ova kuća mora da ostane u našoj krvnoj lozi.’
Krv mi se sledila u žilama. Ovo nije bilo zbog porodice. Nije bilo zbog zaštite. Bio je to plan. Lepa i nežna molba iza koje su se krili čista ambicija i potpuno nepoštovanje svega što sam sama izgradila. U tom trenutku sam znala samo jedno: nisam joj dugovala ništa. Ni potpis. Ni jedan jedini deo svog doma. Ni jedan jedini papir”, rekla je na početku ova žena.
Samostalno stečeni kapital ne menja vlasnika
Ono što svekrva svesno zanemaruje jeste činjenica da je ova nekretnina stvorena pre dolaska njenog sina u život ove žene. Kupljena je sopstvenim sredstvima, dugogodišnjim odricanjem i teškim radom. Bez ičijeg poklona, finansijske pomoći, nasledstva ili pozajmica sa strane.
Snajka je slučajno čula telefonski razgovor svekrve i predomislila se Foto: Shuterstock
Ulaganje sopstvenih sredstava i teške muke ne treba olako predavati drugima samo da bi se udovoljilo nečijoj želji. Ukoliko bi prepisala vlasništvo na muža, nekretnina bi prešla u kategoriju zajednički stečene imovine. Kada se takav ugovor jednom overi, povratak na staro praktično je nemoguć.
Šta kažu pravni propisi?
Pravna struka jasno definiše da nekretnina kupljena pre ulaska u bračnu zajednicu predstavlja posebnu imovinu jednog supružnika i uživa potpunu zakonsku zaštitu. Međutim, prenosom prava na muža ili prevođenjem objekta u zajedničko vlasništvo, drugom licu se praktično daruje polovina lične imovine. Poznavajući te činjenice, svekrva prikriva prave namere i sve predstavlja kao “sređivanje papira”, računajući da će snaja, iz poverenja prema mužu, pristati na taj potez.
“Ona me ne posmatra kao deo porodice”
Izjava da imovina “mora ostati u krvnoj lozi” jasno ukazuje na stav svekrve. Snaja za nju nije član porodice, već dođoš i vlasnik resursa koje želi da prisvoji. Poverenje se ne dokazuje slepim potpisivanjem dokumenata na sopstvenu štetu. Žena deli život i dom sa svojim mužem, ali on u tu kuću nije uložio novac, niti je učestvovao u isplati kredita i štednji.
Žena je odlučila da kuću nikada ne prepiše na muža Foto: Shutterstock
Očuvanje lične sigurnosti i dostojanstva
Prepuštanje imovine partneru u slučaju nepredviđenih okolnosti, bračnih kriznih perioda ili razvoda, ostavlja pojedinca bez ikakvog krova nad glavom i finansijske sigurnosti. Odbijanje da se sopstveni dom pokloni partneru nije znak nedostatka ljubavi, već čin samopoštovanja i lične odgovornosti. Ukoliko suprug gaji iskrena osećanja i poštovanje prema svojoj supruzi, razumeće da je ta nekretnina njen lični uspeh i temelj nene stabilnosti.
Pogledajte video: Svekrva o odnosu sa sinom i snajom
Dodaj komentar