radiobalkanfox
Malo Beograđana koji svakodnevno prolaze kroz čuvenu Autokomandu zna zašto ovaj kružni tok, danas sinonim za saobraćajne gužve, nosi tako neobično i strano ime. Istina je istorijska i seže do Prvog svetskog rata. U pitanju je priča o vojnoj logistici, ratnoj mašineriji i centru za transport koji je ovde ostavio neizbrisiv trag. Naime, ceo taj prostor, današnji fudbalski stadion i okolina, služio je kao centralno komandno mesto i logistički centar za Austro-Ugarsku vojsku tokom okupacije Beograda. Ime je izvedeno direktno iz nemačkog “Auto-Kommando” (automobilska komanda/jedinica), i zadržalo se decenijama kao svedok okupacije i ključne vojne tačke.
Austro-Ugarska baza i logističko čvorište Beograda
Tokom okupacije, Austro-Ugarska je ceo prostor današnje Autokomande i okolnih naselja pretvorila u svoju glavnu bazu. Tamo je smeštena auto-komanda (jedinica zadužena za motorizovani transport), kao i kasarne i velika skladišta. Ovo je bila ključna tačka za distribuciju vojne opreme, municije i snabdevanje trupa. Zbog svoje strateške važnosti, ovo čvorište je bilo srce neprijateljske mašinerije u Beogradu. Iako je to bila pre svega logistička baza, blizina fronta i česta angažovanja jedinica znače da je taj prostor indirektno bio povezan sa ratnim zbivanjima i gubicima, što je dodatno uticalo na to da lokalno stanovništvo ime doživi kao simbol okupacije.
Zašto se nemačko ime zadržalo?
Nakon oslobođenja, iako je Jugoslovenska vojska preuzela objekte, naziv se zadržao u narodu. Reč Autokomanda bila je toliko ukorenjena da nijedan pokušaj preimenovanja nije uspeo, a objekti su nastavili da služe sličnoj, transportnoj nameni i u mirnodopskim uslovima. I danas, Autokomanda je jedna od najprometnijih tačaka u gradu, a njeno ime ostaje tihi svedok jedne od najvažnijih logističkih tačaka u istoriji Beograda tokom ratnih dešavanja.
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će “držati konce” u kući.
Beograd je prepun priča o prokletstvima, ali jedna zgrada na elitnoj lokaciji ima jezivu reputaciju. Iza najelegantnije ulice krije se kuća u kojoj se desilo više krvavih zločina, zbog čega je Dorćolci izbegavaju. Otkrivamo zašto kuća u Strahinjića Bana važi za ukletu.
Dodaj komentar