Tragedije koje su obeležile život Kijanu Rivsa

Kijanu Rivs 2. septembra puni 62 godine, a iza jednog od najprepoznatljivijih glumaca današnjice nalazi se život koji je mnogo manje nalik holivudskoj bajci nego što bi se moglo pretpostaviti. Dok je na velikom platnu godinama igrao junake koji prkose smrti, od Nea u „Matriksu“ do neumoljivog Džona Vika, u privatnom životu susreo se sa gubicima pred kojima nije bilo filmskog raspleta, drugog pokušaja ni mogućnosti da se scena ponovi.

Upravo zato priča o Kijanuu Rivsu odavno nije samo priča o velikoj karijeri. Njegovo ime vezuje se za neke od najuspešnijih filmova poslednjih decenija, ali i za neobičnu skromnost, povučenost i odnos prema ljudima zbog kojeg je stekao reputaciju jednog od najpristupačnijih ljudi u Holivudu. Ipak, iza smirenosti po kojoj ga publika prepoznaje kriju se tragedije o kojima je retko govorio, ali koje su ga, kako je i sam priznavao, zauvek promenile.

Najveća među njima dogodila se upravo u trenutku kada mu je profesionalni život išao uzlaznom putanjom.

Dok je „Matriks“ osvajao svet, Kijanu je doživeo najveći gubitak

Godina 1999. bila je jedna od najvažnijih u njegovoj karijeri. „Matriks“ je stigao u bioskope, Neo je postao kultni filmski junak, a Kijanu Rivs jedna od najvećih zvezda svoje generacije. Privatno je, međutim, čekao događaj koji mu je značio mnogo više od bilo kog filma.

Njegova tadašnja partnerka Dženifer Sajm bila je trudna, a par je očekivao devojčicu kojoj su dali ime Ejva Arčer Sajm-Rivs. Trudnoća je bila pri kraju kada je stigla vest od koje se njihov život više nikada nije vratio na staro. Njihova ćerka preminula je pre rođenja, u osmom mesecu trudnoće.

Gubitak deteta ostavio je dubok trag i na njihovoj vezi. Kijanu i Dženifer su se ubrzo razišli, ali nisu potpuno prekinuli kontakt. Ostali su bliski, povezani iskustvom koje su samo njih dvoje mogli u potpunosti da razumeju.

A onda je, samo dve godine kasnije, Rivs doživeo novu tragediju.

U aprilu 2001. godine Dženifer Sajm poginula je u saobraćajnoj nesreći u Los Anđelesu. Nakon zabave izgubila je kontrolu nad automobilom i udarila u parkirana vozila, a povrede koje je zadobila bile su smrtonosne. Imala je samo 28 godina.

Za Kijanua je njena smrt značila još jedan gubitak koji je došao gotovo bez vremena da se oporavi od prethodnog. U razmaku od svega nekoliko godina izgubio je dete koje je čekao i ženu sa kojom je tu tragediju delio. Na sahrani Dženifer bio je među ljudima koji su nosili njen kovčeg.

Dugo nakon toga gotovo da nije govorio o onome što je preživeo. Nije pokušavao da od svoje tuge napravi javnu ispovest niti je privatne tragedije koristio kao deo sopstvenog imidža. Kada je nekoliko godina kasnije ipak progovorio, učinio je to kratko i bez velikih reči.

 „Tuga menja oblik, ali nikada ne prestaje. Ljudi se zavaravaju da mogu da se nose s tim i govore: ‘Gotovo je, dobro sam’. To je greška“, rekao je svojevremeno.

U toj rečenici možda se najbolje vidi način na koji je Rivs doživljavao gubitak. Za njega tuga nije bila faza koja prođe kada se čovek dovoljno potrudi da nastavi dalje, već nešto sa čim nauči da živi.

Nakon smrti Dženifer govorio je i o budućnosti koju je nekada zamišljao. Tada je priznao da i dalje želi porodicu, ali da zna da mu je potrebno vreme.

„Želim da se oženim. Želim da imam decu“, rekao je, a potom tu želju opisao kao planinu na koju tek treba da se popne.

„Prvo moram da se popnem na planinu. Uspeću. Samo mi dajte malo vremena.“

Godine su prolazile, a Rivs je svoj ljubavni život gotovo potpuno sklonio od očiju javnosti. Koliko je poznato, nakon Ejve nije imao drugo dete. Umesto velikih ljubavnih ispovesti i pojavljivanja sa partnerkama na naslovnim stranama, birao je tišinu.

Njegov odnos prema smrti, međutim, nikada nije nestao iz načina na koji govori o životu.

Mnogo godina nakon najvećih tragedija koje su ga zadesile, Kijanu je ponovo iznenadio javnost iskrenošću. Govoreći o romanu „The Book of Elsewhere“, koji je nastao iz sveta njegovog stripa „BRZRKR“, priznao je da mu misli o prolaznosti nisu strane.

„Sve vreme razmišljam o smrti“, rekao je.

Ta rečenica mogla bi da zvuči mračno kada se izvuče iz konteksta, ali Rivs joj nije davao takvo značenje. Naprotiv, govorio je o smrti kao o podsetniku da su vreme i ljudi koje imamo ograničeni, zbog čega bi trebalo više ceniti trenutke koji nam pripadaju.

Sličnu misao izgovorio je i kada ga je voditelj Stiven Kolber svojevremeno pitao šta misli da se događa nakon smrti. Kijanu je zastao, a zatim odgovorio rečenicom koja je obišla svet.

„Znam da ćemo nedostajati onima koji nas vole.“

Jednostavan odgovor, bez velikih filozofskih zaključaka, došao je od čoveka koji je veoma dobro znao šta znači kada neko zaista nedostaje.

Tragedije u njegovom životu, nažalost, nisu počele sa gubitkom ćerke. Još 1993. godine preminuo je River Finiks, jedan od njegovih najbližih prijatelja i kolega sa kojim je igrao u filmu „My Own Private Idaho“.

Pogledajte u galeriji fotografije Rivera Finiksa:

River je imao samo 23 godine kada je preminuo od posledica predoziranja. Rivs je godinama izbegavao da o njegovoj smrti govori opširno, ali je decenijama kasnije priznao koliko mu je i dalje teško da o prijatelju govori u prošlom vremenu.

„Čudno mi je da govorim o njemu u prošlom vremenu. Mrzim da govorim o njemu u prošlom vremenu“, rekao je, a zatim dodao ono najjednostavnije i verovatno najiskrenije: „Nedostaje mi.“

Još jedna teška porodična borba usledila je kada je njegovoj sestri Kim dijagnostikovana leukemija. Kijanu joj je godinama bio velika podrška, a kasnije je pomagao projekte i organizacije povezane sa borbom protiv raka.

Sve to događalo se paralelno sa karijerom koja je rasla iz filma u film.

Od „Brzine“ i „Matriksa“, pa sve do franšize „Džon Vik“, Rivs je zaradio status filmske ikone, ali ga način života nikada nije potpuno uklopio u predstavu klasične holivudske zvezde. Dok su se oko njegovih kolega često nizale priče o luksuzu, zabavama i skandalima, uz njegovo ime godinama su se vezivale sasvim drugačije anegdote.

Fotografisan je u metrou, viđan kako razgovara sa ljudima koji mu prilaze na ulici, a kolege sa snimanja često su govorile o njegovoj pristojnosti i odnosu prema filmskoj ekipi. Upravo je ta nenametljivost vremenom postala deo njegovog javnog identiteta gotovo koliko i filmske uloge.

Ni tada, međutim, nije prestao da radi. „Džon Vik“ mu je doneo novu generaciju publike, vratio se muzici sa bendom Dogstar, a bavio se i stripovima i književnošću.

I posle svega što je izgubio, u njegovom životu ponovo se pojavila ljubav.

Aleksandra Grant vratila ga je u javnost na sasvim drugačiji način

Pogledajte u galeriji njihove zajedničke fotografije:

Kada se 2019. godine na jednom događaju pojavio držeći za ruku umetnicu Aleksandru Grant, njihovo zajedničko pojavljivanje privuklo je ogromnu pažnju. Rivs godinama nije javno predstavljao partnerku, pa je bilo jasno da se radi o nekome ko zauzima posebno mesto u njegovom životu.

Njih dvoje, međutim, nisu bili stranci koji su se tek upoznali. Poznavali su se i sarađivali godinama pre nego što je njihov odnos prerastao u ljubav. Zajedno su radili na knjigama, a potom osnovali i izdavačku kuću.

Za čoveka koji je toliko dugo privatni život držao zaključanim daleko od javnosti, bilo je gotovo neobično videti ga kako bez skrivanja pokazuje nežnost prema partnerki.

Njihova veza traje i danas.

 Video: Dvojnik Kijanu Rivsa