Tri vrste automatskog menjača | Kurir

Za mnoge vozače automatski menjač predstavlja jednostavno rešenje: ručica se postavi u položaj „D“, a automobil dalje sam bira odgovarajući stepen prenosa. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog rada krije se nekoliko potpuno različitih tehnologija.

Motor ne može podjednako efikasno da radi pri svim brzinama. Pri polasku vozilu je potreban veliki obrtni moment, dok je tokom vožnje auto-putem važnije da motor radi na nižem broju obrtaja.

Menjač zato prilagođava odnos između rada motora i brzine okretanja točkova. Bez njega bi automobil pri malim brzinama bio trom, dok bi pri brzoj vožnji motor radio pod velikim opterećenjem, uz višu potrošnju i buku.

Klasični automatik pruža najviše udobnosti

Tradicionalni automatski menjač koristi hidrodinamički pretvarač obrtnog momenta umesto klasičnog kvačila. Snaga se sa motora na menjač prenosi pomoću ulja, zbog čega su polazak i promene stepena prenosa uglavnom veoma glatki.

Ovaj sistem posebno prija u gradskoj vožnji. Automobil može da miruje u položaju „D“ dok vozač drži kočnicu, a nakon njenog otpuštanja počinje polako da se kreće.

Starije verzije ovih menjača često su povećavale potrošnju goriva, ali savremeni modeli imaju više brzina i mogućnost zaključavanja pretvarača, čime se smanjuju gubici snage.

Klasični automatik dobar je izbor za vozače kojima su najvažniji komfor, mirna vožnja i jednostavno kretanje kroz gradske gužve.

Menjači sa dvostrukim kvačilom poznati su pod oznakama DSG, DCT, EDC i drugim nazivima, u zavisnosti od proizvođača.

Njihova konstrukcija zasniva se na dva kvačila. Jedno upravlja neparnim, a drugo parnim stepenima prenosa. Dok se automobil kreće u jednoj brzini, sledeća je već unapred pripremljena, zbog čega promena može da se obavi izuzetno brzo.

Upravo zato se ovakvi menjači često ugrađuju u sportske i snažnije automobile, jer pružaju brze reakcije i direktniji osećaj u vožnji.

Međutim, njihovo ponašanje pri malim brzinama ne mora uvek da bude potpuno uglađeno. Tokom sporog kretanja, parkiranja ili vožnje u koloni mogu se osetiti blago trzanje i neodlučnost, jer sistem zapravo koristi kvačila slična onima u manuelnom menjaču.

CVT, odnosno kontinuirano promenljivi menjač, razlikuje se od prethodna dva sistema jer nema klasične brzine.

Umesto niza zupčanika, koristi remenice promenljivog prečnika povezane metalnim remenom ili lancem. Njihovim stalnim prilagođavanjem menja se prenosni odnos, bez uobičajenog prebacivanja iz jedne brzine u drugu.

Prednost ovog sistema je veoma glatka vožnja i mogućnost da motor što duže radi u najefikasnijem opsegu obrtaja. To često doprinosi nižoj potrošnji goriva, naročito u gradskoj vožnji.

Ipak, osećaj pri snažnijem ubrzanju nije po ukusu svakog vozača. Motor tada može duže da ostane na visokom broju obrtaja, dok automobil postepeno ubrzava, pa se stvara utisak da vozilo „urla“ bez uobičajenih promena brzina.

Jedinstven odgovor ne postoji, jer izbor zavisi od načina vožnje i očekivanja vozača.

Klasični automatik sa pretvaračem obrtnog momenta najčešće će odgovarati onima koji žele maksimalnu udobnost i glatko kretanje. Menjač sa dvostrukim kvačilom namenjen je vozačima kojima su važni brze promene brzina i sportski karakter. CVT je dobar izbor za mirniju vožnju i vozače kojima je prioritet što efikasnija potrošnja goriva.

 Video: U Srbiji postoji mesto gde se automobili sami kreću uzbrdo