Trik za savršene krofne

Svi traže recept za najlepše krofne, ali džaba vam i najbolji odnos brašna i jaja ako one na kraju upiju pola litra ulja i postanu toliko teške da vam presedne i jelo i spremanje.

Da bi vam svaka ispala baš onako kako treba – šupljikava, lagana i meka kao duša, postoji jedna stara pekarska caka sa rakijom koju mnogi zaboravljaju.

Caka je u tome da se u testo doda samo jedna kašika ljute, jer ona bukvalno ’odbija’ masnoću i ne dozvoljava krofni da se natopi. Tako dobijate testo koje ima onu prepoznatljivu belu liniju, a unutra ostaje vazdušasto, bez ijedne kapi viška ulja.

Zašto rakija, a ne više kvasca?

Mnogi misle da je tajna u beskonačnom premesivanju ili nekim skupim sastojcima, ali stari majstori znaju da je krofna zapravo vrlo jednostavno pecivo ako znate kako da ga „prevarite“.

Rakija ovde ne služi za ukus (ona ispari čim krofna dotakne vrelo ulje), već služi da stvori nevidljivi film oko testa. Taj film ne dozvoljava masnoći da uđe unutra. Zato su krofne sa vašara ili iz pekara uvek tako lagane da možete da ih pojedete pet, a da vam ne bude muka.

Ako nemate rakiju, poslužiće i kašika običnog alkoholnog sirćeta, efekat je skoro isti.

Recept za najlepše krofne koje uvek uspevaju

Potrebni sastojci:

500g glatkog brašna (obavezno prosejano)

250ml mlakog mleka

1 kockica svežeg kvasca

2 žumanceta

50g otopljenog putera (ili dve kašike masti, za još mekše testo)

1 kašika šećera i prstohvat soli

1 kašika rakije

Narendana kora limuna

Priprema:

Prvo potopite kvasac u mlako mleko sa kašikom šećera i sačekajte da „nadođe“. U vanglu sa brašnom sipajte sve ostalo, dodajte tajnu kašiku rakije i mesite dok vam ruka ne otpadne – šalimo se, ali testo stvarno mora da bude glatko i da se odvaja od vangle.

Ostavite ga na toplom, pokriveno krpom, dok se ne udvostruči. Kad ga razvučete na stolu (ne tanje od 1,5 cm), secite krugove i obavezno ih ostavite da odstoje još 15 minuta.

To je faza u kojoj se prave oni mehurići vazduha koji kasnije postaju šupljine.

Kada dođe red na prženje, u šerpu sipajte dosta ulja – krofne moraju da plivaju, ne smeju da dodiruju dno.

Caka za belu liniju je sledeća: stranu krofne koja je bila gore dok je testo odmaralo, spuštate prvu u ulje (okrenete je naopako). Odmah poklopite šerpu. Posle minut skinite poklopac, okrenite krofnu i drugu stranu pržite otklopljenu. T

aj pritisak pare pod poklopcem ih dodatno naduva i stvori onaj savršeni beli venac po sredini.

Pravila koja ne smete da kršite

Da bi to testo stvarno bilo „kao duša“, brašno mora da bude sobne temperature. Ako ga donesete iz hladne ostave i odmah krenete da mesite, kvasac će se „šokirati“ i testo nikada neće narasti kako treba.

Druga stvar je šećer. Ne preterujte sa šećerom u samom testu, jer šećer najbrže gori. Ako stavite previše, krofne će spolja biti tamne i delovaće pečeno, a unutra će ostati živo, gnjecavo testo.

Da vam najlepše krofne ostanu vazdušaste

Nemojte ih ređati jednu preko druge dok su vrele, jer će se potpariti i odmah splasnuti. Poređajte ih na papirni ubrus u jednom sloju da se lepo ocede od to malo ulja što je ostalo na površini.

Čim se malo prohlade, uvaljajte ih u prah šećer ili ih špricem napunite domaćim džemom.

Uz ovaj trik sa rakijom, imaćete najlepše krofne koje će biti meke i sutradan, mada čisto sumnjamo da će ijedna preživeti veče.

(Espreso/Krstarica/DČ)