Tužna priča pevača, tek u 53. godini upoznao brata: „Uzeli su ga na porođaju, verovatno je imao lep život“

Tužna priča učesnik muzičkog takmičenja „Nikad nije kasno„, Oliver Roland, koji je rođenog brata upoznao tek u 53. godini života, mnogima naterala suze na oči.

Naime, pevač je brata video samo jednom jer se sticajem okolnosti razboleo i preminuo.

– Videli su se tog trenutka samo kada ga je rodila. Uzeli su ga na porođaju i više nikad se nisu videli. To je ta moja priča. Upoznao sam ga kada sam imao 53 godine, jednom smo se samo sreli. Posle je i on preminuo. Priča je tužna i teška, ali pokušao sam da napravim neku pesmu koja neće da bude baš patetična i da promovišem ljubav. Da kažem da u životu ništa nije onako kako mislimo da jeste. Dođeš u neke godine i misliš da sve znaš, a u stvari ne znaš ništa. Tek onda saznaješ neke stvari – rekao je Oliver.

Pevač je opisao i kako je izgledao sam trenutak kada je saznao da ima brata.

– Osećao sam se kao da me je neko polio kofom ledene vode. Ujna mi je rekla, naglasivši da želi da mi kaže nešto pre nego što umre s obzirom da su svi stari, i ispričala mi celu priču – otkrio je Oliver.

Opisao je i kako je izgledao susret sa bratom.

– On je meni prišao, čekao me je u centru jednog mesta pored Leskovca. Prilazim i vidim bukvalno sebe sa jedno 20 kilograma manje. Prilazi mi, vidim majčine oči, taj njen pogled. On mi kaže „Ja sam Nebojša, tvoj brat“, a ja kažem: „Brate, vidim da si moj“ i onako se zagrlimo i stisnemo. Bilo je jako emotivno. Eto, videli smo se taj put, i sutradan smo se malo družili. Dogovorili smo se da se družimo još, kao i da ga odvedem a majčin grob, ali desilo se da se u međuvremenu i on razboleo i da je umro. Ali ostala je eto pesma i to mi je baš nešto što sam morao iz sebe da izbacim. Ako prođe, prošla je, ako ne, opet lepo. Ja sam svoje odradio u čast majci i bratu, za njihovu dušu, a i da sebi olakšam – ispričao je Oliver.

Uprkos tužnoj sudbini, učesnik „Nikad nije kasno“ je priznao i da nije bio ljut što za brata nije saznao ranije.

– Nikome ne zameram, ni na koga se ne ljutim ali mi je jednostavno malo žao što zbog nečije sujete… Rodilo se dete, pa to je nešto najlepše, a svetu što može da se desi. Znači ljubav, dete, nije se rodilo ne znam šta. On je verovatno imao lep život sa tim roditeljima koji su ga usvojili ali ipak kada znate da vam to nisu roditelji uvek imate želju da upoznate biološku majku i oca. Tako da je on u principu bio nesrećan. Rekao mi je da kada mi dođem u Leskovac, sedimo sa jedne strane ulice u dvorištu kuće kod familije, a on nas posmatra iz daleka. I pati  dodao je Oliver „Grand“.

(Telegraf.rs)