Tužna sudbina Džeja Ramadanovskog: od popravnog doma do zvezda

Ime koje je sinonim za dušu, emociju i autentični beogradski šarm jeste Džej Ramadanovski. Legendarni pevač ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj muzici, a njegov život bio je satkan od neverovatnih uspona, bolnih padova i sudbine koja podseća na filmsku dramu.

Odrastao na kaldrmi Dorćola, Džej je od malih nogu osetio šta znači težak život. Nakon razvoda roditelja, detinjstvo je proveo na ulici, a potom i u vaspitno-popravnom domu, gde je proveo nekoliko godina. Ipak, sudbina je za njega imala potpuno drugačiji plan, a magični spoj glasa i harizme ubrzo ga je lansirao u samu orbitu estradnog neba.

Preokret u njegovom životu dogodio se kada su njegov talenat prepoznale legende muzičke scene, kompozitor Marina Tucaković i njen suprug Aleksandar Radulović Futa. Oni su u simpatičnom momku sa Dorćola videli ono što niko drugi nije – neobrušeni dijamant spreman da osvoji srca miliona.

Pesma „Zar ja da ti brišem suze“ postala je lična karta mladog izvođača, a uspesi su počeli da se nižu jedan za drugim. Džej je punio dvorane, njegove pesme su postale vanvremenski hitovi, a on sam bio jeo miljen među kolegama zbog svoje neiskvarene dobrote, široke ruke i večitog dečačkog osmeha.

Međutim, slava i bogatstvo doneli su i teške poroke sa kojima se pevač borio tokom cele karijere. Voleo je kafanu, noćni život, alkohol i kocku, a takav tempo ostavio je ozbiljne posledice na njegovo zdravlje. Njegove ćerke, Ana Ramadanovski i Marija Ramadanovski, bile su njegova najveća snaga i svetla taka u mračnim trenucima, ali njegovo srce na kraju nije izdržalo. Odlazak kralja muzike u decembru dvadeset dvadesete godine ostavio je veliku prazninu, a na njegovoj sahrani violine su svirale kultnu pesmu Nedelja. Dorćol je utihnuo, ali legenda o skromnom dečku koji je postao kralj i dalje živi
kroz svaki stih koji je otpevao.

„Dom me je spasao da ne postanem kriminalac na ulici.“

HUMANOST SAKRIVENA OD JAVNOSTI Džej je kupovao džakove hleba i namirnica i delio ih
siromašnima na Dorćolu, ali nikada nije dozvoljavao da mediji o tome pišu.

POSLEDNJA ŽELJA ISPUNJENA Sahranjen je po sopstvenoj želji uz zvuke pedeset violina koje su
svirale njegovu najtužniju baladu, dok su hiljade ljudi plakale.