Udovica otkrila poslednje reči Branka Cvejića

Branko Cvejić rođen je na današnji dan, 25. avgusta 1946. godine u Beogradu. Da je živ, jedan od glumaca koji su ostavili dubok trag i na pozorišnoj sceni i pred televizijskim kamerama danas bi proslavio 80. rođendan.

„Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje“, rekla je Vesna, jedva zadržavajući suze.

Cvejić je preminuo 26. jula 2022. godine, nepuna četiri nedelje pre svog 76. rođendana. Iza njega je ostala karijera duga više od pola veka, ali i brak koji je, prema Vesninim rečima, trajao 57 godina.

O Branku Cvejiću se danas govori kroz Baneta Bumbara iz kultne serije „Grlom u jagode“, Janka Jankovića Listera iz „Porodičnog blaga“, desetine pozorišnih uloga i godine provedene u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Za Vesnu je, međutim, iza svih tih uloga postojao život koji su njih dvoje gradili zajedno.

Pogledajte u galeriji kadrove iz serije:

„On je veliki kulturni radnik, posvećenik. On je obogatio moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji“, pričala je Vesna.

U toj rečenici o životu „ispunjenom zadovoljstvima“ verovatno se najbolje prepoznaje njihov brak. U njemu je bilo pozorišta i putovanja, gostiju, kafana, porodičnih obaveza, Kalenić pijace, dece, ali i jasne činjenice da je Branko svoj posao doživljavao kao nešto mnogo veće od profesije.

Cvejić je još 1967. godine, kao veoma mlad glumac, postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U toj kući odigrao je više od 50 uloga, a kasnije je bio i njen direktor. Za obnovu JDP-a nakon velikog požara 1997. godine bio je posebno vezan.

Vesna nikada nije pokušavala da njihov zajednički život predstavi drugačijim nego što je bio.

„Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka“, govorila je.

Takva podela njima, kaže, nije predstavljala problem dok su bili zajedno. Tek posle njegove smrti drugačije je počela da oseća sve ono što je nekada bilo deo njihovog uobičajenog ritma.

„Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima“, rekla je Vesna.

Nedostajali su joj upravo oni sasvim obični delovi zajedničkog života – ljudi koje su primali u kuću, odlasci u kafanu i putovanja koja su delili.

Čovek koji je toliko vremena davao pozorištu nije zbog toga bio odsutan od svakog kućnog posla. U njihovom domu postojala je podela, a Branko je imao i svoj dan.

„Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je imao čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost“, pričala je Vesna.

Zanimljivo je da je Kalenić pijaca bila deo njegovog života i na još jedan način. Cvejić je svojevremeno pričao da je upravo tamo mogao da proceni koliko je neka televizijska uloga uspela. Ljudi bi ga zaustavljali, prepoznavali i zapitkivali, a Lister iz „Porodičnog blaga“ ostao je jedan od likova koje mu publika nije zaboravila.

Za druge je bio Bane Bumbar, Lister ili neki od brojnih junaka sa scene. Kod kuće je, između ostalog, bio čovek koji subotom zna kod koga na pijaci kupuje jaja, sir i kobasicu.

Njegov profesionalni svet nije bio odvojen od Vesne. Naprotiv, ona je čitala, gledala, komentarisala i govorila mu šta misli.

„Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar“, priznala je.

Tako je bilo i pred sam kraj njegovog života.

Cvejić je u tom periodu paralelno pripremao dve uloge, a jedna od njih bila je glavna. Vesna je ispričala da je sumnjao da ima dovoljno snage da je iznese.

„On je govorio: ‘Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to’, a ja sam mu rekla: ‘Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe’“, prisetila se.

Sa jedne od tih proba vratio se kući kada mu je pozlilo.

Vesna je ispričala da je Branko iste večeri, oko 23 časa, prevezen u Hitnu pomoć. Kući se više nije vratio.

Prema njenim rečima, preminuo je od sepse 36 dana kasnije.

„Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata“, pričala je.

Njihov poslednji susret ostao joj je urezan u sećanje.

„Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da je imao, tako je sve izgledalo. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: ‘Ja tebi treba da poljubim ruku’. To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili.“

Televizijska publika različitih generacija Branka Cvejića pamti po različitim junacima. Za jedne će zauvek biti Bane Bumbar iz „Grlom u jagode“, uloge koja ga je snažno obeležila još kao mladog glumca. RTS je upravo tu rolu izdvojio kao jednu od ključnih u njegovom televizijskom stvaralaštvu.

Mlađoj publici ostao je Lister iz „Porodičnog blaga“, dok je njegov profesionalni život bio mnogo širi od televizijske popularnosti. Pozorište ga je pratilo gotovo od detinjstva – njegov otac Žarko Cvejić bio je operski pevač, a Branko je kasnije gotovo čitav radni vek vezao za JDP.

Vesna je, ipak, među njegovim najboljim ostvarenjima izdvajala neke druge uloge.

„Najbolje njegove uloge su bile u ‘Dundu Maroju’, gde je on bio Petrunjela, a druga uloga je u seriji ‘Grlom u jagode’ i ‘Jagode u grlu’, gde je još, čini mi se, bio bolji glumac“, govorila je.

 Video: Branko Cvejić o Dejanu Mijaču