Vahid Džanković ima scenu u Tisi a ne zna da pliva, Kusturica mu postavio izazov

Dafina Dostanić

Novinar rubrike kultura

Glumačku ekipu čine Tamara Krcunović, Vahid Džanković i Jovana Gavrilović, koji ističu uzbuđenje zbog rada sa Kusturicom.

Proces snimanja je nekonvencionalan, zasnovan na razgovorima, druženju i spontanim situacijama, što donosi mnoga duhovita iskustva glumcima.

Novo ostvarenje Emira Kusturice “Čuružanka” nastalo je prema scenariju koji su potpisali reditelj Kusturica i David Jakovljević. Priča je inspirisana motivima romana „Poslednji trenuci“ ruskog pisca Valentina Rasputina.

U glumačkoj ekipi nalaze se i Tamara Krcunović, Vahid Džanković i Jovana Gavrilović, koji su povodom početka rada na filmu govorili o svojim ulogama i iskustvu rada u zajedničkom procesu stvaranja priče koja se u središtu bavi porodicom i njenim unutrašnjim odnosima.

“Nisam igrala ovakvu ženu do sada”

U razgovoru o saradnji sa Kusturicom, Tamara Krcunović objašnjava kako je poziv za ulogu na početku delovao neverovatno i kako je isprva pomislila da je u pitanju šala kolega. Navodi da je početak snimanja dočekala sa uzbuđenjem i tremom i da su se glumci međusobno bodrili jer nisu znali u šta ulaze, pošto ranije nisu radili sa Kusturicom.

– Nisam igrala ovakvu ženu do sada. Porodica je glavni lik ovog filma. Ovde znamo da zavisimo jedni od drugih i od Emira – kaže Tamara.

Vahid Džanković opisuje odnose u porodici i svoj lik kroz kontrast.

– Ja igram jednog propalog bubnjara, pankera, bajkera, ma svašta nešto. Odao sam se alkoholu – otkriva Vahid o svom liku.

Njegova koleginica Jovana Gavrilović tumači lik Olge. Ona je ćerka pijanistkinja koja u velikoj porodici nije uspela da se izbori za svoje mesto, pa se okreće obrazovanju i knjizi.

– Ona je ćerka u višečlanoj porodici koja nikako nije uspevala da se pozicionira i da se nametne kao posebna.

Jovana ističe da film ne treba da menja percepciju porodice, već da podstakne pažnju prema njoj.

– Mislim da će film pozvati da se malo više obrati pažnja na svoju porodicu.

O radu sa Kusturicom Tamara navodi da je proces nekonvencionalan i zasnovan na razgovorima.

– Proces je kao da nema procesa i zasnovan je na našim nesigurnostima, razgovorima i druženju.

Njen kolega Vahid ga opisuje kao drugačiji od uobičajenog filmskog rada.

– Metafizički, neki filozofski razgovori sa njim.

Na pitanje da li će tokom snimanja imati priliku da pokažu i svoje muzičke veštine, odnosno da li će svirati bubnjeve i klavir, usledili su duhoviti odgovori.

– Ja idem na časove bubnjeva – kaže Vahid, a Jovana dodaje:

– I ja idem na časove klavira.

Tamara kroz smeh kaže:

– A ja ću pevati, ali ne idem na časove.

Jovana se nadovezuje:

– Ja idem na časove jahanja i glume. Danas su me zvali da me pitaju da li se plašim roda.

Kroz osmeh Vahid uskače u razgovor:

– I plivaću, a ne znam da plivam. Ali ne plašim se, tako da neću ići na te svoje časove.

O Kusturici

Vahid potom prepričava razgovor sa Emirom Kusturicom o sceni u kojoj njegov lik pada u Tisu.

– U jednom trenutku sam rekao Emiru, pošto imam scenu gde padam u Tisu: “Ja ne znam da plivam, da li treba da idem na časove?” Reditelj mi je kratko odgovorio: „Ne, ne, ne.“

Međutim, kasnije je u novoj verziji scenarija naišao na neočekivani detalj.

– Prva scena u kojoj se pojavljujem počinje rečenicom:”Miša pliva.” Ja sam tada rekao: “Čekaj, bre, kako pliva?” Tako da će me verovatno baciti u Tisu i proplivaću. Biću sa šlaufom – kroz smeh otkriva Vahid.

Na pitanje da li se plaši, odgovara:

– Ne, ne plašim se uopšte. Neko će skočiti da me izvadi, sigurno se neće desiti da se udavim.

Njegove kolege su tada u glas rekle:

– Nećemo ga dati, nećemo. (smeh)