Važne razlike između čaja i kafe i njihovog uticaja na želudac i srce

Iako oba napitka sadrže kofein, čaj je bolji izbor za ljude sa osetljivim želudcem, dok kafa obezbeđuje bolji energetski skok i instant razbuđivanje.

Mnogi ih biraju zbog kofeina i njegovog uticaja na koncentraciju i budnost, ali njihov uticaj na probavu i kardiovaskularno zdravlje nije potpuno isti.

Ako imate osetljiv želudac, razlika između ova dva napitka može biti posebno važna.

Kako deluju na želudac?

Kafa kod nekih ljudi može da podstakne pojačano lučenje želudačne kiseline i izazove neprijatnost, naročito kod osoba koje već imaju probleme poput refluksa ili gastritisa. Taj efekat nije nužno povezan samo sa kofeinom, jer ga može izazvati i kafa bez kofeina.

Problem može biti izraženiji ako se kafa pije odmah nakon buđenja, odnosno pre doručka. Kod osetljivih osoba tada se mogu javiti gorušica, mučnina ili osećaj nelagode u želucu.

Zeleni čaj uglavnom sadrži manje kofeina od kafe, a bogat je biljnim jedinjenjima poput katehina. Ipak, ni čaj nije automatski bezopasan za probavu, kod pojedinih ljudi, posebno kada se pije na prazan stomak, takođe može izazvati želudačne tegobe.

Kafa za brže buđenje

Količina kofeina znatno se razlikuje. Uobičajena šolja kafe može sadržati približno 80 do 100 miligrama kofeina, dok zeleni čaj najčešće sadrži oko 25 do 50 miligrama, u zavisnosti od vrste i načina pripreme.

Zbog toga kafa obično daje izraženiji i brži osećaj razbuđivanja. Zeleni čaj deluje blaže, a osim kofeina sadrži i L-teanin, aminokiselinu koja se povezuje sa osećajem opuštene budnosti i koncentracije. Upravo zbog te kombinacije neki ljudi nakon zelenog čaja osećaju manje nervoze nego nakon kafe.

– Veća koncentracija kofeina u kavi daje ljudima brži energetski podsticaj – objašnjava dr medicine Nataša Bujan za Health.

Kako deluju na srce?

Oba napitka sadrže brojne bioaktivne supstance. Zeleni čaj posebno je bogat katehinima, dok se u kafi nalaze hlorogenske kiseline i drugi polifenoli. Istraživanja su konzumaciju kafe i čaja povezala sa različitim povoljnim zdravstvenim ishodima, uključujući zdravlje srca. Međutim, reakcija na kofein razlikuje se od osobe do osobe.

Kafa može privremeno da povisi krvni pritisak, naročito kod ljudi koji nisu navikli na kofein. Kod nekih osoba kofein može uticati i na osećaj lupanja srca. To ne znači da osobe sa povišenim krvnim pritiskom nužno moraju da izbegavaju kafu, ali je važno pratiti sopstvenu reakciju i ukupan unos kofeina.

Genetika takođe igra ulogu

Organizam ne obrađuje kofein jednakom brzinom kod svih ljudi. Genetske razlike utiču na to koliko dugo kofein ostaje u telu. Osim genetike, važni su i kvalitet sna, nivo stresa i prehrambene navike. Takođe, ne sme se zanemariti ni način pripreme napitka. Ako se u kafu redovno dodaju šećer, sirupi i punomasna pavlaka, njene potencijalne zdravstvene koristi lako se mogu poništiti.