Velika petorka Južnog vetra: Istina o svađama, novcu i turnejama

Velika petorka Južnog vetra: Istina o svađama, novcu i turnejama

Muzički fenomen poznat kao Južni vetar postavio je osamdesetih godina prošlog veka standarde koji na ovim prostorima nikada pre, a ni posle toga, nisu viđeni. Vođeni kompozitorskim genijem Miodraga Mita Ilića (Mileta Basa), pet pevača postalo je kultna „Velika petorka“: Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić, Šemsa Suljaković i Kemal Malovčić.

Njihove turneje ličile su na rok spektakle, stadioni su pucali po šavovima, a iza kulisa su se preplitali neverovatan uspeh, brda novca, ali i tihi ratovi, sujete i nesuglasice koje su na kraju dovele do raspada imperije.

Stadioni su goreli: Kako su izgledale legendarne turneje?

Kada bi „Velika petorka“ krenula na turneju, Jugoslavija bi bukvalno stala. To nisu bili klasični narodnjački nastupi, već maratonski spektakli koji su punili stadione širom zemlje i sportske hale u dijaspori.

• Konvoji i obezbeđenje: Članovi petorke putovali su zajedno, često u luksuznim automobilima u koloni, a ispred hotela su ih čekale hiljade fanova. Mile Bas je držao strogu disciplinu – znalo se tačno vreme proba, polaska i nastupa.

• Zajednički blokovi: Koncept je bio takav da su svi pevali u istom programu, smenjujući se na bini i podižući atmosferu do usijanja. Kulminacija svakog koncerta bila je zajedničko izvođenje himne „Nek puknu dušmani“ ili „Mi idemo dalje“.

• Zarade o kojima se i danas priča: Novac se donosio u džakovima. Svi članovi grupe postali su milioneri zahvaljujući tiražima i prodatim kartama, a ostalo je upamćeno da su punili i po nekoliko beogradskih Tašmajdana ili sarajevskih Zetri zaredom.

Istina o sukobima: Da li je bilo svađe unutar petorke?

Iako su na sceni delovali kao porodica, unutar ovako velike grupe zvezda sukobi su bili neizbežni. Sujeta, borba za to ko će imati bolju pesmu na albumu i ko će dobiti veći aplauz, s vremenom su uzeli danak.

Tihi rat Mileta Kitića i Sinana Sakića: Iako su javno negirali velike svađe, javna je tajna da je između Mileta i Sinana postojala stalna profesionalna tenzija. Mile je bio vojnički disciplinovan, dok je Sinan bio boem koji je živeo za trenutak i emociju. Pričalo se da je Mile zamerao Sinanu zbog načina života, dok je Sinan smatrao da Mile previše kalkuliše. Odnosi su zahladneli, a kulminirali su godinama kasnije kada se nisu pojavili na ključnim koncertima onog drugog.

Odlazak Dragane Mirković: Dragana je bila „mezimica“ Južnog vetra i najmlađa članica. Njen odlazak 1990. godine bio je ozbiljan udarac za Mileta Basa. Dragana je želela moderniji zvuk i širenje karijere van okvira Južnog vetra, što joj je Bas zamerao, smatrajući to „izdajom“ koncepta koji ju je stvorio.

Šemsa Suljaković je uvek važila za kohezivni faktor – „majku“ ekipe koja je smirivala strasti između muških članova, dok je Kemal Malovčić uvek furao svoj specifičan, poluprivatni fazon i držao se malo po strani.

Zanimljivosti koje niste znali o Južnom vetru

• Matrice iz budućnosti: Mile Bas je u svojoj kući na Lekinom brdu stvorio studio gde je prvi put na Balkanu upotrebio ritam mašine i specifične sinteze zvuka (čuveni „orijentalni“ foršpili). Zbog ovoga su ih rok kritičari mrzeli i nazivali „šundom“, dok je publika ludački kupovala kasete.

• Tiraži u milionima: Albumi Južnog vetra nisu se merili desetinama hiljada, već stotinama hiljada i milionima prodatih primeraka. Dragana Mirković i Šemsa Suljaković su redovno prebacivale cifre od 500.000 prodatih kaseta po albumu.

• Jedna pesma menjala sudbine: Mile Bas je pesme pisao namenski. Sinanu su išle najteže, kafanske, Šemsi ženske i bolne, Miletu brze i ritmične, a Kemal je bio zadužen za tradicionalniji melos sa primesama istoka.

Kraj jedne ere: Kako se raspala imperija?

Dolazak devedesetih godina, ratna dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije i geografska podela članova stavili su tačku na zajedničke turneje. Članovi su se razišli na različite strane sveta, a Mile Bas je nastavio rad sa novim pevačima, ali uspeh „Velike petorke“ više nikada nije ponovljen.

Ipak, pesme poput „Ej, otkad sam se rodio“, „Što me pitaš“, „Kraljica trotoara“, „Milo moje“ i „Sve kvari se“ ostale su besmrtne i danas čine osnovu repertoara na svim balkanskim slavljima.