Veliki intervju Željka Šašića | Kurir

Željko Šašić pravi prvi veliki solistički koncert. On će se sa svojom publikom družiti 14. oktobra u MTS dvorani i tim povodom je organizovao druženje s medijima.

Ko će se naći u prvim redovima?
– Oni što vole da su non-stop na nogama, oni koji su u kondiciji, da se ljuljaju, đuskaju. Tu je blizu, svi se vidimo, ako mi dozvole, možda ću ja sići u publiku.

Ljudi u prvim redovima ipak vole da vide poznate ličnosti. Jesi li zvao neke kolege?

– Svi koji budu mogli, koji budu tu, raspoloženi, čili, veseli, možda tužni, ako imaju neke probleme, izaći će bolji u svakom slučaju. Nisam zvao nikog lično, ali ko bude raspoložen, dobrodošao je. Što se tiče smeštaja gostiju, postoje tamo ljudi koji smeštaju, recepcioneri, organizatori, menadžeri, podmenadžeri, ne mogu ja da smeštam goste. Ja ću da ih stavim kod mene na binu, nije problem.

To je mnogo ljudi u organizaciji, to mnogo košta.

– Taj momenat nije bitan.

Hoćeš li zaraditi nešto od koncerta?

– Ne znam. Nisam razmišljao o tome.

Da li se koncert pravi da bi se zaradilo?

– Ne, koncert se pravi da bi imao koncert u MTS dvorani. Lep je prostor. Zaista nismo pričali o tome.

– Imaću, to su ljudi sa kojima sarađujem, kada radim neke veće stvari, to su moje kolege pevači i pevačice, poznati, nije da nisu poznati, ali ako aludirate na Cecu i Draganu Mirković i druge ne, njih nisam pozivao zato što ne želim da ih maltretiram, ostaviću ih možda za neki drugi put.

Zašto misliš da je to maltretiranje?

– Ja sam sa njima u sjajnim odnosima, ako hoće da dođu ovako, a lični poziv nikome nisam upućivao. Neka odmaraju ako im se ne bude išlo. Možda kiša bude padala, šta ću ja da ih cimam iz kuća, iz kreveta, ako budu raspoloženi, imaće svoja mesta. Ako hoće da otpevaju neki duet sa mnom, neka dođu i tako, samo opušteno, ali ja nekoga da obavezujem, ne. Ja sam bio u toj situaciji nekoliko puta da sam morao da se pravdam i to je neprijatna situacija. Ne želim nikoga da dovodim u tu situaciju.

Nedavno je Vesna Zmijanac imala tri koncerta u Areni a negde je izostala podrška kolega, očekivalo se da će doći veći broj. Šta se to desilo sa estradom, od kada nema te prijateljske podrške, kolegijalnosti?

– Ko kaže da je nema? Ma ima. Sve je to na dobrovoljnoj bazi, ljudi se podržavaju ili simpatištu u skladu s tim ko kako koga privlači. Isto tako neke stvari i odaljavaju ljude pa ih opet privlače. Život je gore – dole. Ja nemam ništa protiv Vesne Zmijanac, gotivim je i želim joj sve najlepše.

Znam da nisi bio baš u nekim sjajnim odnosima sa Lepom Brenom i pokojnim Sašom Popovićem, zapravo pričamo o Grandu. Nisi baš sa Grandom funkcionisao najbolje. Da li su se u međuvremenu iskristalisale te stvari?

– To nije taj Grand, to je sada Šljivić, ja sam sa njim dobar, to je sad nešto prodato, otkud znam. Oni i dalje štancuju pevače, svašta se meni tamo nije sviđalo.

Šta su ti Brena i Saša tada zamerili?

– Nisu oni meni ništa zamerili, ja sam njima. Ne podržavam taj surovi profit i štancovanje. Ja sam o tome pričao, ti intervjui su bili zabranjeni, ali je to došlo do njih i od tada sam ja osoba non grata. Briga mene, ja imam svoje mišljenje i svoj stav, ja znam da im nisam bio nešto od strašne pomoći u njihovim zamislima zgrtanja para i pravljenju privatne estrade, ali ja sam takav i negde mi je drago što sam takav.

Jel te zvao Saša Popović da te pita zašto si tako govorio?

– Ne. Nije lepo da sad pričam o njemu. Saznali su oni sve iz tog intervjua, zašto da me zove. Teško je rešiti problem, ali je mogao da se reši, mada je čitav sistem bio postavljen tako kako je postavljen. Njima je to sve odgovaralo, meni baš i nije.

Danas kada pogledaš pevače koji su proizašli iz takmičenja “Zvezde Granda”, da li smatraš da su pojedini napravili uspeh? Aleksandra Prijović je potekla iz tog takmičenja.

– Dobro, čekali su toliko decenija da naprave jednu takvu zvezdu. Oni su sve resurse uložili u nju da bi napravili Cecinu naslednicu. Tanja Savić je simpatična i dopadljiva. Te prve “Zvezde Granda” su bile fora jer je bilo novo, a posle toga je sve bilo štanc mašina i onda u toj gužvi normalano da se nešto iskristališe, da i neko napravi neku svoju karijericu, nisu to neke karijere, diskografija im je smešna. Oni su napravljeni da prave pare, a ne mnogo da pričaju. To je mene negde konfrontiralo, a ja sam trebao da budem upotrebljen, kao i svi ovi moji koji su upotrebljeni, ali oni toga nisu svesni. Ali to je opet neka druga tema. Ja sam hteo da se distanciram oko svega toga, bilo je još i nekih privatnih stvari koje su me nervirale.

Kako sada gledaš na ta takmičenja?

– Ne pratim ja to ništa.

Znači i dalje si pri stavu da mladi trebaju da prave sami karijeru?

– Da. To je teško, a oni su toliko olabavili, oni bljesnu, ali ćemo videti gde će biti za 30 godina, a gde sam ja. U toj industriji niko te ne pita kako ćeš ti, kakav ti je temelj, dokle ćeš trajati, niko te ne čuva. Oni te maksimalno isisaju tad i briga ih šta će biti sutra. Ljudi, čuvajte se.

Da li će se na tvom koncertu kada budeš izvodio pesmu “Ona je priča života moga” na video bimu vrteti spot?

– Ne. Sto posto neće. Nema potrebe.

Da li je pozvana bivša supruga?
– Niko nije pozvan.

– Šta ona ima da bude pozvana, ona se podrazumeva. Ona je podrška u smislu da me tera da radim stvari u kojima nisam vičan: “Tata, trebaš da se slikaš, tata, trebaš da smršaš jedno 10 kila sad za koncert”. Zašto sad za koncert, pa ne idem na Mont Everest, ne idem ja da se penjem na 8.000 metara nadmorske visine. To je lepa bina, velika, idem, šetam, trčim, skačem.

Hoćeš li je na kraju poslušati?

– Poslušam, ali mi realizacija teže ide.

Jesi li znao da su Miloš Bojanić i Miroslav Ilić u sukobu? Jesi li upoznat da je Miloša, kako je rekao, Miroslav nazvao “bosanski konj”?

– Nemoj tako. Zar je bitna regija? Ima li razlike između šumadisjkog i bosanskog konja? Konj je konj, vređaš čoveka. Ja mislim da su dobro popili.

Kako sada funkcionišete Lukas i ti? Jeste li na istim talasnim dužinama?

– Ma ne, to su dva sveta različita.

Pevaš li njegove pesme na nastupima?
– Ne. Ne mogu te grčke pesme više, preko glave mi ih je.

Đanija je ujeo gost na nastupu, jesi li i ti imao tako čudne situacije?

– To sam čuo, šta rade ti ljudi. Mene ne ujedaju, hvala Bogu još nisu počeli. Ne znam kakva je to vrsta obožavanja. Đani ima takve pesme, možda ga je dirnula, ne znam šta se desilo. Da li je primio tetanus? Đani, sledeći put sa pancirom, imaš i one pojaseve za stomak. Šta će ti obezbeđenje, nemojte više da ujedate Đanija. Kod mene je neprijatnih situacija posle korone, ljudi su tada poludeli, tog leta sam imao dva ozbiljna incidenta. Ljudi znaju da budu navalentni.

Završena je Evrovizija, kako si zadovoljan našim predstavnicima i bugarskom pobednicom?

– Volim to da gledam, bilo je lepo, ali mi ništa nije ostalo u ušima. “Bangaranga” je simpatična provokacija, ne znam kakva je to pesma, kakva je to melodija, naša pesma hevi metal, pola toga nisam razumeo, onako žestoko, neki koji su slušali metal, njima se dopada. Bili smo u finalu, neko naše zabetoniramo 17, 18 mesto. Grčka mi je fora, Danska mi je bila dobra, Nemica simpatična, za Kipar kažu, ali to nisam čuo. Ja sam u subotu radio, kad sam došao, vratio sam i odgledao sam dobar deo, ali ne sve.

Koga treba da pošaljemo sledeće godine, da li opet da imamo izbor ili na primer da pošaljemo Teu Tairović, koja je izjavila da želi da se takmiči, Milicu Pavlović, Jelenu Karleušu. Ko treba da predstavlja Srbiju?

– Zvezde Granda sto posto neće ići. U RTS – u postoji neki drugi žiri, drugačiji su kriterijumi. Nek se ne pale ove, one su već dobro pomilovane kakve karijere imaju, nemojte sada sve, ljudi.

Misliš da one ne zaslužuju?

– Ne pričam ko ne zaslužuje. Zaslužujem ja, ja bolje pevam od svih njih, što ja ne bih išao. Bolje pevam pop od svih njih. Evo ja ću da idem, znam engleski, znam nemački, šta vi znate? Idem u ovim godinama i je l treba sad sebe da pumpam kao idem ja. Ne idete sto posto, ne palite se. Ići će oni koje žiri sa RTS bude odabrao i tako treba da bude. To je posebna publika, poseban kriterijum i oni vama neće pričati ovo što vam ja pričam.