Viktorija i Dejvid Bekam imaju policu od poda do plafona

Police sa nekoliko pažljivo odabranih knjiga, vazom, svećom i dovoljno praznog prostora godinama su bile sinonim za moderno uređen dom. Ali posle dominacije minimalizma, enterijeri polako kreću u potpuno suprotnom smeru – knjige se vraćaju na zidove, i to u velikom broju.

A postoji način da i potpuno puna polica izgleda sređeno.

Velike knjige idu dole
Dizajnerka enterijera Barbra Fordajs objašnjava da razliku između kućne biblioteke i zida koji izgleda pretrpano ne pravi broj knjiga, već način na koji su raspoređene.

Prvo pravilo je jednostavno – najveće i najteže knjige stavite na donje police, a kako se pogled kreće nagore, neka knjige postaju manje.

Sličan princip može da se primeni i na svaku pojedinačnu policu. Veće knjige mogu da stoje bliže spoljnim stranama, dok se manje pomeraju ka sredini.

Tako oko dobija osećaj ravnoteže čak i kada je čitav zid praktično prekriven knjigama.

Ne moraju sve knjige da stoje uspravno
Red za redom vertikalno poređanih knjiga može da izgleda uredno, ali i pomalo monotono.

Zato nekoliko knjiga položite horizontalno.

Gomila od dve ili tri knjige prekida niz vertikalnih linija, a istovremeno može da posluži kao mala podloga za dekoraciju – činiju, sveću, biljku ili neki predmet koji vam nešto znači.

Upravo takvi detalji čine razliku između police koja izgleda kao skladište knjiga i one koja deluje kao deo osmišljenog enterijera.

Najvažnije je ono što ne stavite na policu
Možda najzanimljiviji savet odnosi se na prazan prostor.

Kada imate veliku biblioteku, prirodan impuls je da popunite svaki slobodan centimetar. Međutim, upravo nekoliko praznih mesta omogućava oku da se odmori.

Fordajs savetuje da se ponegde, naročito približno u visini očiju, ostavi malo prostora za sliku, biljku ili drugi predmet, dok se na nižoj polici može napraviti mesto čak i za malu lampu.

Današnje lampe na baterije dodatno olakšavaju ovakav način uređenja jer ne morate da planirate policu prema položaju utičnice.

Knjige koje stoje organizuju, one koje leže stilizuju
To je možda i najjednostavnije pravilo koje možete da zapamtite.

Ako je čitava biblioteka popunjena samo pravilno poređanim knjigama, dobićete urednost. Kada nekoliko njih okrenete horizontalno i dodate poneki lični predmet, zid počinje da izgleda kao deo doma.

I ne morate kupovati dekoracije samo zato da biste popunili policu.

Porodična fotografija, predmet donet sa putovanja, stara činija, keramika ili nešto što ste nasledili mogu prostoru dati mnogo više karaktera od dekoracije kupljene samo zato što odgovara boji zida.

 Da li knjige treba slagati po bojama?

Ako želite mirniji izgled, grupisanje knjiga prema nijansama može da smanji vizuelni haos, posebno na veoma velikim policama.

Ali nije neophodno da napravite savršenu “dugu” od korica.

Ideja ovog trenda nije da biblioteka izgleda kao izložbeni salon, već sređeno, ali življeno.

Upravo je to ono što se vidi i u domu Bekamovih – mnogo knjiga, drvo, veliki zid potpuno iskorišćen po visini i osećaj da biblioteka nije napravljena samo kao dekoracija za fotografisanje.

Posle “manje je više”, vraća se dom koji pokazuje ko u njemu živi
Velike biblioteke uklapaju se u širu promenu koja se već primećuje u uređenju enterijera.

Posle godina neutralnih prostora, gotovo praznih polica i pažljivo odabranih nekoliko predmeta, sve više se traže domovi koji imaju slojeve, uspomene, knjige i stvari koje su se skupljale godinama.

To ne znači povratak nereda.

Poenta je da prostor ne mora da bude prazan da bi izgledao elegantno.

Ako imate veliku kolekciju knjiga koju ste godinama pokušavali da sakrijete po različitim policama i ormarima, možda dolazi trenutak da uradite potpuno suprotno.