Visok krvni pritisak kod dece

Visok krvni pritisak nije problem samo odraslih – sve češće se javlja i kod dece, a ono što zabrinjava jeste činjenica da najčešće prolazi bez jasnih simptoma.

Upravo zato se često otkriva slučajno, tokom rutinskih pregleda, dok u međuvremenu može povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

U razgovoru za medije, lekari upozoravaju da nelečena hipertenzija kod dece može dovesti do bolesti srca, oštećenja bubrega i metaboličkih poremećaja.

Zašto se visok pritisak kod dece često ne primećuje

Za razliku od odraslih, kod dece simptomi uglavnom izostaju. Dodatni problem je što se normalne vrednosti krvnog pritiska razlikuju u odnosu na:

* uzrast
* visinu
* pol

Procene pokazuju da 3–5% dece i adolescenata ima povišen krvni pritisak, a rizik je znatno veći kod gojazne dece.

Glavni uzroci

Postoje dva osnovna tipa:

Primarna hipertenzija (češća kod starije dece i tinejdžera):

* gojaznost
* nezdrava ishrana (puno soli i prerađene hrane)
* fizička neaktivnost
* genetika

Sekundarna hipertenzija (češća kod mlađe dece):

* bolesti bubrega (najčešći uzrok)
* hormonski poremećaji
* urođene srčane mane
* određeni lekovi

Koji je normalan pritisak kod dece

Za razliku od odraslih, ne postoji jedna „normalna“ vrednost. Lekari koriste posebne tabele prema uzrastu, visini i polu.

Ako je krvni pritisak iznad 95. percentila i takav ostaje – govori se o hipertenziji.

Simptomi – i zašto ih je teško prepoznati

U većini slučajeva simptomi izostaju. Kada se pojave, mogu uključivati:

* glavobolju
* vrtoglavicu
* umor
* zamagljen vid
* krvarenje iz nosa

Kada je stanje hitno

U retkim slučajevima može doći do naglog skoka pritiska.

Odmah se javite lekaru ako dete ima:

* jaku glavobolju
* bol u grudima
* otežano disanje
* povraćanje
* konfuziju ili neobično ponašanje

Faktori rizika

Rizik je veći kod dece koja imaju:

* višak kilograma
* porodičnu istoriju hipertenzije
* lošu ishranu bogatu solju
* nizak nivo fizičke aktivnosti
* loš san
* hronične bolesti (npr. dijabetes, bolesti bubrega)

Kada bi trebalo raditi skrining

Stručnjaci preporučuju da se krvni pritisak kontroliše:

* od 3. godine tokom redovnih pregleda
* ranije kod dece sa faktorima rizika

Kako se postavlja dijagnoza

Jedno merenje nije dovoljno. Dijagnoza se postavlja tek nakon više merenja u različitim terminima.

U nekim slučajevima koristi se i 24-časovno praćenje krvnog pritiska.

Šta roditelji mogu da urade

Roditelji imaju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli:

* smanjite unos soli i prerađene hrane
* podstičite fizičku aktivnost (minimum 60 minuta dnevno)
* pratite telesnu težinu deteta
* obratite pažnju na simptome poput umora i glavobolje
* redovno vodite dete na kontrole

Dugoročne posledice

Ako se ne leči, visok krvni pritisak kod dece može dovesti do:

* ranog razvoja srčanih bolesti
* povećanog rizika od moždanog udara
* oštećenja krvnih sudova
* problema sa bubrezima

Istraživanja pokazuju da deca sa hipertenzijom imaju i do 50% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu.

Bonus video:

(Espreso / Izvor: onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs/m.s.)