radiobalkanfox
Skoro četiri decenije Vojislav Nedeljković je jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica u Srbiji. Voditelj koji je ostao dosledan svom neposrednom stilu, brzom razmišljanju i prirodnoj komunikaciji sa sagovornicima, ovog puta našao se u potpuno novoj ulozi, pred kamerama kao glumac.
Vezivno tkivo
U seriji „Marina i Futa“ tumači samog sebe, voditelja podkasta koji razgovara sa legendarnim tandemom Marinom Tucaković i Aleksandrom Futom Radulovićem.
– U seriji “Marina i Futa” igram sebe. Radim ono što radim i u životu, vodim emisije i postavljam pitanja. U seriji sam voditelj podkasta u kojem razgovaram sa Marinom Tucaković i Futom Radulovićem, bračnim i estradno-muzičkim tandemom koji je iza sebe ostavio više od 4.000 pesama. Razgovori su smešteni u period od pre desetak do petnaest godina, dakle u dvehiljadite i kasnije. U odnosu na ono što se događa u svakoj epizodi, ja predstavljam vezivno tkivo između scena koje su snimljene bez mene, u kojima igraju glumci, i onoga što će gledaoci videti kasnije u epizodi. Ima me, što se kaže, u svakoj epizodi, manje ili više puta. Posebno mi je bilo zanimljivo to što sam u seriji ja, zovem se kako se zovem i radim posao kojim se bavim, ali istovremeno moram da postavljam scenaristička pitanja koja se uklapaju u priču. Trebalo je da ostvarim dijalog sa sjajnim glumcima koji igraju Marinu i Futu, Milicom Janevskom i Danilom Lončarevićem, i to je za mene bio jedan ozbiljan izazov – započinje priču Voja Nedeljković.
Iako mu je ovo prvo pojavljivanje u jednoj televizijskoj seriji u glumačkoj ulozi, iskustvo pred kamerama nije mu potpuno nepoznato.
– Imao sam ja svoje glumačke performanse još na nekadašnjem Trećem kanalu, a snimao sam nešto malo i sa Indeksovcima za novogodišnji program RTS-a davne 2002. godine. Ali da imam kontinuitet ovakvog tipa, kao što je bio ovde, i da budem deo ekipe u kojoj sam zaista odlično primljen od strane Milice, Danila, a pre svega reditelja Vlade Aleksića, koji je sve to majstorski vodio, to jeste bilo nešto novo. Moram da priznam da sam imao određenu dozu treme i nespokojstva.
Na konstataciju da je teško poverovati da on može da ima tremu, odgovara:
– Nemam tremu u ovome što inače radim. Tu se osećam kao kod kuće. Ali ovde je situacija drugačija, moram da budem ja, a opet nisam potpuno pravi ja, jer možda neka od tih pitanja prirodno ne bih postavio. Trebalo je da deluje kao da jesam, da razgovaram sa Marinom i Futom potpuno spontano, a da istovremeno sve bude u funkciji scenarija. To je bio izazov. Snimanja su trajala od osam ili devet ujutru pa do popodnevnih sati. Imao sam jedan snimajući dan u maju, a poslednji je bio 16. juna, kada je pala i poslednja klapa. To je njima bio, čini mi se, četrdeseti ili četrdeset peti dan snimanja. Nekako sam baš našim scenama zatvorio prvu sezonu – kaže on.
Tokom rada na seriji imao je priliku da se vidi i sa Aleksandrom Radulovićem Futom.
– On je čovek koji je proživeo izuzetno buran i veoma složen život. Sve što mu se događalo, i porodično i muzički, ostavilo je trag. Na početak snimanja doneo je na hiljade fotografija kako bi scenaristkinjama i scenaristima pokazao kako je njihov život zaista izgledao. Među njima je bilo i crno-belih fotografija, onih starih u boji koje su vremenom izbledele, ali i novijih, nastalih pre nekoliko godina. Na tim fotografijama zabeležena je praktično istorija jugoslovenske muzike kroz jednu porodicu Tucaković- Radulović. Tu su Oliver Dragojević, Oliver Mandić, Džej, Željko Samardžić, Ceca, članovi “Magazina”, Mira Kosovka, Roki i mnogi drugi. Ono što je posebno zanimljivo jeste da će se gotovo svi oni, na ovaj ili onaj način, pojaviti u seriji. Naravno, igraće ih glumci, ali je kasting urađen fenomenalno. Ljudi ne samo da fizički liče na osobe koje tumače, već veoma verno dočaravaju njihov karakter. Nije se vodilo računa samo o spoljašnjoj sličnosti, već i o tome kakvi su ti ljudi zaista bili privatno, u komunikaciji i tokom stvaranja velikih hitova.
Govoreći o mogućem nastavku serije, odnosno drugoj sezoni, Nedeljković kaže da za sada zna vrlo malo.
– Rečeno mi je da bi serija trebalo da počne da se emituje na jesen, negde sredinom novembra, i da traje do polovine februara naredne godine. Mislim da ima 24 epizode i da će se emitovati po dve tokom vikenda, što znači da će trajati oko dvanaest vikenda. Koliko sam čuo, postoji želja i potreba da se radi i druga sezona, u kojoj bi bila obrađena druga polovina njihovog muzičkog stvaralaštva, devedesete godine i početak dvehiljaditih. Cela priča, međutim, počinje još 1981, 1982. i 1983. godine sa grupom “Zana”, u kojoj je Marina Tucaković bila svojevrsni neformalni član. Tu se pojavljuje i Futa, posle njenog prvog braka sa Nešom, postaje njen drugi suprug, nastaje njihova porodica i počinje muzička priča koja je obeležila čitav ovaj region. Serija govori i o tome kakvu je Futa imao grupu pre toga, sa kojim je poznatim muzičarima svirao i kako je tekao njihov profesionalni razvoj. Reč je o jednoj dokumentarno- istorijskoj igranoj seriji koja objašnjava jedno vreme, jedan prostor i jednu veliku muzičku epohu, a Marina Tucaković i Aleksandar Futa Radulović njeni su centralni junaci – naglašava Voja za Blic.
“Zvezde Granda”
Nakon završetka još jedne sezone „Zvezda Granda“, kaže da se o nastavku saradnje još razgovara.
– Kako da vam kažem, ja sam tamo funkcija (x), kao u matematici. Od sezone do sezone. Ako se dogovorimo – radimo. Ako se ne dogovorimo – ne radimo.
Na pitanje postoji li mogućnost da ga sledeće sezone ne bude u tom projektu, odgovara:
– Uvek postoji mogućnost da ne radim.
Ipak, smatra da će saradnja najverovatnije biti nastavljena.
– Mislim da verovatno hoću. Ali uvek postoji mogućnost i za “ne” i za “da”. Ako se dogovorimo, ako im budem trebao, ako oni budu trebali meni, ako usaglasimo sve uslove, čitaj finansijske, onda se gledamo ponovo. Ako ne, onda ne – kaže Voja za Blic.
Dodaje da postoje i drugi profesionalni planovi.
– Ima tu raznih takmičenja i netakmičenja, produkcionih ideja, kvizova i drugih formata. Nikad ne treba reći “nikad”. Kao što sam mnogo puta rekao, gde života ima, tu ima i nade. Dok god me to bude nosilo i dok bude više ljudi koji žele da me vide nego onih koji će me preskočiti daljinskim upravljačem, radiću. A kada jednog dana i oni i ja kažemo: ”Hajde, majstore, idi na Zemunski kej da šetaš” i tada ću sigurno pronaći nešto što ću raditi.
Bez Saše Popovića
Osvrće se i na prvu sezonu „Zvezda Granda“ bez Saše Popovića.
– Ovo je prva cela sezona koju smo radili bez njega.
Na pitanje kako je izgledala prva sezona „Zvezda Granda“ bez Saše Popovića, Nedeljković priznaje da je to bio jedan od najtežih profesionalnih perioda.
– Jako teško, moram da priznam. Kada mi je još tokom leta 2023. rekao da nije dobro i kada je produkcija odlučila da ipak neće moći da snima, to me je baš pogodilo. Imate osećaj da ulazite na nečiji teren koji je apsolutno njegovo delo. Jeste ceo “Grand” njegov projekat, koji je zajedno sa Brenom stvarao, ali “Zvezde Granda” bile su baš njegova priča. On ih je osmislio, razvijao, birao takmičare, producente, audicije, kandidate, nagrade… Sve. Za razliku od njega, ja nisam muzičar. On jeste bio čovek koji je stvarao muziku i razumeo je taj svet iznutra. Kada sam došao na njegovo mesto, to me je baš opterećivalo. Znao sam da će me porediti sa njim, ali mi to nije bilo najvažnije. Najvažnije je bilo da ostanemo dosledni ideji koju je on postavio. Dok smo još bili u kontaktu, praktično do nekoliko nedelja pred njegov odlazak, stalno smo razgovarali o emisiji. I tada je pokazivao neverovatnu borbenost. Govorio mi je: ”Moraš ovo da pitaš. Brže. Postavi ovo pitanje. Snimaj ovoga.” Dok god ga je držala snaga, on je razmišljao o poslu. To je trajalo gotovo do samog kraja njegovog života. Tu sezonu završili smo nekako rasejani i poluizgubljeni. Onda je počela nova, prva potpuno bez njega. “Grand” je napravio sjajnu stvar na početku sezone, sa svim pevačima koji su otpevali njegovu pesmu. A ja sam odlučio da nastavim ono što je on stvarao, ali na svoj način. Ne mogu i ne treba da budem Saša Popović. Uostalom, zahvalan sam mu što me je pre dvanaest ili trinaest godina angažovao. Za nekoliko minuta smo se dogovorili šta njemu treba. Bio je čovek koji je brzo razmišljao, tačno znao šta hoće, kako hoće i sa kim hoće. Znam da su mu nudili razna druga rešenja, a on je rekao:”Ne, Voja.” Pitali su ga kakve ja veze imam sa tim, jer sam radio rok, pop i druge formate. A on je odgovorio:”Treba mi zbog ljudi, zbog brzine razmišljanja, komunikacije i prirodnosti. Hoću samo njega.” Tako je bilo sve do njegovog, nažalost, odlaska – priseća se voditelj.
(Telegraf.rs/ Blic)
Dodaj komentar