Vuk Kostić o nasledstvu: “Nisu mi ostavili bogatstvo da prodam dedovinu”

Sandra Petković

Novinarka rubrike Zabava
Novinarstvom se bavi od 2017. godine, kada je prvo počela da piše za inostrane časopise o poznatima, da bi kasnije karijeru nastavila u domaćim selebriti magazinima. Osim toga bavila se kopirajtingom i kontentrajtingom kao i digitalnim marketingom. Završila Filološki fakultet u Beogradu, odsek ruski jezik i književnost.

Vuk Kostić je privukao veliku pažnju kada je izjavio da je jedan njegov kolega najgori glumac.

Prolazak pored stare zgrade u njemu i dalje budi posebna osećanja:

Glumac Vuk Kostić izgradio je uspešnu glumačku karijeru sa brojnim zapaženim ulogama, ali nikada nije zaboravio skromne početke i vrednosti koje su mu usađene u porodičnom domu. On je jednom prilikom progovorio o nasledstvu.

Odrastajući na Crvenom krstu, Vuk je sa starijim bratom Nestorom delio skromni kutak u kom su stasavali:

“Teško mi je bilo. Mi smo skromno živeli. Nestor i ja smo odrasli u zajedničkoj sobici od desetak kvadrata”, prisetio se glumac.

Iako danas živi u blizini mesta gde je proveo detinjstvo, prolazak pored stare zgrade u njemu i dalje budi posebna osećanja:

“Prođem često tuda, to je blizu mog sadašnjeg stana. Ja sam s Crvenog Krsta. Nemam melanholiju, nisam bio posle više u tom stanu. To su čudne stvari – neko drugi živi u tvojoj sobi. To su setni momenti”.

Otac mu je bio glumački bard

Najveći uticaj na njegove životne stavove i moralna načela imao je njegov otac, bard jugoslovenskog glumišta Mihajlo Kostić Pljaka, koji je preminuo 2001. godine od leukemije, kada je Vuk imao samo 21 godinu. Pljaka je i sam imao tešku životnu priču – ostao je siroče sa sedam godina kada mu je umrla majka, dok su mu oca Nestora tokom rata odveli u logor Mauthausen.

Govoreći o ocu i porodičnom nasleđu, Vuk je naglasio da materijalno bogatstvo nikada nije bilo merilo vrednosti u njihovoj kući:

“Nije mi ostavljeno neko veliko bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu”.

“Nije imao ništa. I uvek je govorio da je najbitnija stvar obraz. I da siromašni ljudi imaju samo obraz. Da su novac i moć ništa, a da su reč, čast i dobrota sve”.

Gubitak oca bio je najteži udarac u Vukovom životu, ali su mu uspomene i naučene lekcije ostale trajna vodilja:

“Moj otac je preminuo 2001. godine. Sve stvari i dalje podsećaju na njega. Setim ga se svaki dan, pomenem ga često. On je u meni. Odlazak oca je sigurno najteži udarac u mom životu. Ali za tih dvadeset jednu godinu, koliko sam ga imao, sve mi je dao i pružio. Sve me je naučio što je znao, usmerio me ka pravim vrednostima i stvarima, ostavio instrukcije kako treba živeti i koja interesovanja su vredna. Zarazio me ljubavlju prema glumi, lovu, moru i pustolovinama”.

Inače, Vuk Kostić ranije je šokirao izjavom da je njegov kolega najgori glumac sa kojim je sarađivao.