Zafranović o sramnoj odluci | Kurir

Reditelj Lordan Zafranović govorio je na Sajmu knjiga o svom filmu “Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare” i knjizi “Anatomija zla”, koju je izdala “Čigoja”. Na početku razgovora pročitao je pismo upućeno umetničkom direktoru Ljubljanskog međunarodnog filmskog festivala (LIFFe), koji se održava od 11. do 22. novembra 2026. godine u Ljubljani, Mariboru, Celju i Novom Mestu, i otkrio da njegovo poslednje ostvarenje o zlodelima u Jasenovcu neće da prikažu u Sloveniji.

Zbog toga sam bio ubeđen da je Slovenija idealna u celoj regiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji, da prikaže film “Zlatni rez” o zverstvima i zlu u logoru Jasenovac, jer bi to bila jedna od retko objektivnih ocena ovog, za mene vrlo važnog filma o stradanju nevinih Srba, Jevreja i Roma. U filmu se posebno spominje i prikazuje zversko ubistvo osam duhovnika iz Slovenije u istom tom logoru smrti. Smatrao sam da će vaša selekciona komisija, zajedno sa vama, imati hrabrosti da prikaže ovaj film i da ga kritički oceni, bez dosadašnjih napada ‘na neviđeno’ ili pohvala ‘na viđeno’. Gospodine Popek, posle ovog Vašeg odbijanja – i to ne samo za mene ovako važnog filma, vaš festival više nikad neće biti ono što je bio: hrabar, objektivan i slobodan”, poručio je na početku promocije Zafranović.

On je o filmu ponovio sve što je ranije govorio u svojim javnim nastupima.

– Nemam pravo da govorim o tuđem zlu nego pre toga moram o zlu mog naroda – rekao je reditelj, objašnjavajući da se dugo bavio istraživanjem zločina u Jasenovcu i da se u njegov rad na filmu niko nije mešao.

Istakao je da je filmom želeo da postigne katarzu i da je njegov nastanak doživeo kao čin traženja oprosta.

– Ovim filmom tražio sam oprost u ime svog naroda koji je počinio zlo. Ovim filmom sam kleknuo kao Vili Brant u Varšavi – rekao je Zafranović.

O filmskom stvaralaštvu Zafranovića govorio je i filmski kritičar Božidar Zečević, koji je ocenio da “Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare” ima značaj za suočavanje s prošlošću i za srpski i za hrvatski narod.

Na kraju razgovora reditelj je odgovorio i na zamerku distributera da “Zlatni rez ’42” traje četiri sada i devet minuta.

– Kada je reč o produkciji, na samom početku finansiranja postojala je mogućnost da se ovaj projekat pretvori u seriju od osam epizoda ili u dva televizijska filma. Bili smo u opasnosti da se sve svede isključivo na televizijski format. Bilo je problema i pritisaka u vezi s dužinom filma – traženo je da bude kraći barem za pola sata kako bi se lakše prodao televizijama, jer smo znali da ovakav format teško može da prođe u redovnoj bioskopskoj distribuciji.Razmatrali smo čak i opciju da film bude emitovan u dva dela. Ono što je bio osnovni problem, a što se na Zapadu verovatno drugačije rešava, jeste odnos prema samom delu i autorskoj slobodi. Za razliku od nekadašnjih filmova, gde su se obavezno mešale razne komisije, istoričari, dramaturzi i ideologija pokušavajući da diktiraju narativ, ovde toga nije bilo. Niko, apsolutno niko nije zahtevao ništa što bi ugrozilo moj autorski integritet i integritet samog filma. Imao sam potpunu slobodu da ga napravim onako kako sam zamislio i iza njega stojim isključivo ja – zaključio je Zafranović.

 Bonus video: Zafranović o filmu “Djeca Kozare”