Žarko Radić o vremenu provedenom u Beogradu

Glumac Žarko Radić, najpoznatiji po ulogama u „Kapelskim kresovima„, „Boljem životu“ i „Povratku otpisanih„. Iza njega su vrlo teške godine jer se razveo od supruge Snježane koja, kao i njihovo dvoje dece, već godinama živi u Americi.

Žarko trenutno vodi miran penzionerski život i raduje se što i dalje vredo radi.

Žarko je uvek isticao da iz Beograda nosi veoma lepe uspomene i to još od 19. godine kada je 1969. godine upisao beogradsku Akademiju za pozorište, film, radio i TV.

– Iz Beograda sam otišao 1991. godine. Tada sam već imao 41. Teško je reći koja je životna dob najlepša, ali taj put od studenskog doma do prekrasne kuće u Višnjičkoj banji, bio je i naporan i težak, ali i zanimljiv i plodonosan. Imao sam sreću da što u pozorištu, što na filmu i televiziji, radim sa najvećim umetnicima tog vremena. Družili smo se u to vreme intenzivno. Imao sam i veliki krug drugara izvan ove naše profesije. Sa nekima od njih nalazim se i dan-danas, ovde i tamo, po svetu i uvek su ta druženja puna radosti, uzajamnog poštovanja i nostalgije. Kad se spomene Beograd neminovno navale hrpe slika i sećanja dvadestdvogodišnjeg boravka u velikom gradu koji je mene lično lepo, domaćinski primio, a ja sam mu to, nadam se, svojim radom i načinom života, pošteno vratio – mišljenja je glumac.

Odlazak u Kanadu

Iako je Radić u jednom trenutku otišao u Kanadu i tamo živeo i radio godinama, ponovo se vratio u Hrvatsku. Otkriva da li mu je u tom periodu najviše nedostajao glumački poziv.

– U Kanadu sam otišao 1991. godine, jednim od poslednjih direktnih letova Beograd – Montreal. Bacio sam svoj minuli rad kroz prozor i našao se na ledini. Sticajem okolnosti osnovao sam firmu koja je proizvodila nameštaj. Radio sam taj posao vredno i odgovorno punih sedam godina, ali sam noćima sanjao pozorište, kolege, publiku, čudne rekvizite… Tokom 2000. godine sam se vratio u Split, gde sam, posle određenog vremena počeo igrati u HNK-u. Nakon nekoliko godina otišao sam u Riječko HNK. U Splitu i u Rijeci sam igrao u desetak odličnih predstava, na koje sam izuzetno ponosan.

Beogradski dani

U slobodnom vremenu, koga ima veoma malo i to leti, uspe da pročita poneku knjigu ali pokušava i da redovno što više šeta.

– Volim da igram i karte. U beogradskom periodu bilo je dosta pokera i preferansa i tu ne mogu, a da se ne setim Voje Brajovića, Josifa Tatića Taleta, Pece Ejdusa, Bogdana Diklića… Sa Lanetom Gutovićem i društvom smo jedno vreme manijakalno igrali crne mace, a sa Srbom Milinom i mojom dragom koleginicom Zlatom Numanagić smo noćima “cepali” jamb… Sada sam uglavnom na varijanti ekvadorskog remija i ponekad preferansa – priča umetnik.

Na kraju razgovora, Žarko otkriva svoje planove za naredni period.

– Kada se dragi Bog najviše smeje? Kada čuje vaše planove! Ne valja previše planirati u mojim godinama! Inače završavamo snimanje “Kumova” do kraja maja, a i Monja Jović piše zanimljiv scenario… – zagonetan je Radić.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Ljubomir Radanov/prenela:B.S.)