Zašto je odeća sve skuplja, a kvalitet sve lošiji

Kupovina odeće danas često ostavlja utisak da izbora ima više nego ikad, ali kada se pogleda sastav materijala i kvalitet izrade, ponuda brzo počinje da izgleda jednolično. U pristupačnijem segmentu dominiraju kratkotrajni trendovi, ali ni skuplji brendovi nisu nužno bolji. Poliester i sintetičke mešavine česti su i kod odeće koja košta nekoliko puta više, a visoka cena više nije garancija kvaliteta, piše InStyle.

Dejna Tomas, autorka knjige “Fashionopolis: The Price of Fast Fashion and the Future of Clothes”, današnje stanje opisuje kao “trku prema dnu”. “Lakše je smanjiti kvalitet nego insistirati na njemu. Brza moda puna je prečica. Ona je zapravo jedna ogromna prečica”, kaže Tomas.

Uticaj brze mode odavno se više ne odnosi samo na najjeftinije lance. Cela industrija takmiči se u nižim troškovima, bržoj proizvodnji i dizajnima koji slede podatke i algoritamski predviđene trendove.

Još pre dvadesetak godina modni brendovi uglavnom su izbacivali četiri kolekcije godišnje. Zara je krajem 20. veka promenila pravila igre češćim lansiranjem novih komada, čime je kupce podstakla da se češće vraćaju u prodavnice. Taj model su s vremenom preuzeli i brendovi koji se izvorno nisu smatrali brzom modom.

Shein je princip dodatno ubrzao. Svakodnevno testira hiljade novih proizvoda u malim količinama, prati klikove i dodavanja u korpu, a uspešnije modele zatim proizvodi u većim serijama. Takav tempo daleko nadmašuje Zaru i H&M, ali brzina često dolazi nauštrb kvaliteta.

Pre stotinak godina ljudi su imali znatno manje odeće. Muškarci su često posedovali tek nekoliko odela i košulja, a žene nekoliko haljina, jedan ili dva kaputa i eventualno večernju kombinaciju, objašnjava Metju Jokoboski, viši kustos mode i materijalne kulture u Brooklyn Museumu.

Odeća se kupovala ređe, bila je skupa i često izrađena po meri ili šivana kod kuće. Razvoj konfekcijske mode 1930-ih postavio je temelje današnje industrije, a veliki zaokret doneo je razvoj sintetike. Najlon je patentiran 1935, dok se poliester u komercijalnoj proizvodnji proširio 1950-ih, te postao popularan zbog niske cene i otpornosti na gužvanje.

Jokoboski ističe da je starija odeća često bila kvalitetnija i zbog materijala i zbog izrade. Prevladavali su vuna, svila, pamuk i lan, koristile su se kvalitetnije postave i ručno obrađeni šavovi, a komadi su bili zamišljeni tako da mogu da se popravljaju i prepravljaju.

Dizajnerka i kreatorka sadržaja Roni Brun kaže da je kod procene kvaliteta najvažniji materijal: “Poliester izgleda dobro i prijatan je – sve dok napolju nije 32 stepena”. Prema izveštaju Textile Exchangea, oko 67% materijala koji se koriste za izradu odeće čine sintetička vlakna, a poliester je najproizvođenije vlakno na svetu i čini 57% ukupne proizvodnje.

Sintetika pritom nije rezervisana samo za najjeftinije brendove. U analizi 12 brendova 93% pregledanih topova i jakni kod fast-fashion brendova bilo je izrađeno od sintetike. Kod skupljih savremenih brendova udeo sintetičkih materijala i mešavina iznosio je 80%, a kod klasičnih brendova iz tržnih centara 67%.

Kod luksuznih brendova situacija je nešto bolja: u analiziranom uzorku 40% proizvoda sadržalo je sintetiku, najčešće u manjim procentima radi elastičnosti, sjaja ili boljeg zadržavanja oblika. Takve mešavine same po sebi nisu nužno znak lošeg kvaliteta.

Ni oznake “100% kašmir” ili “100% lan” više nisu sigurna garancija kvaliteta. Jeftiniji kašmir često se izrađuje od kraćih vlakana koja se brže mucaju, dok se kvalitetan lan radi od dugih vlakana koja s pranjem postaju mekša. Zato stručnjaci preporučuju gledati ne samo sastav nego i poreklo i kvalitet vlakana.

Modna industrija proizvodi više odeće nego ikad, ali kupci sve češće imaju osećaj da ne mogu da pronađu ništa zanimljivo. Prema podacima UN-a, proizvodnja odeće udvostručila se u poslednjih 15 godina, dok se broj nošenja jednog komada pre odbacivanja smanjio za 36%.

Jedan od razloga je oslanjanje na podatke. Brendovi prate šta se klikće i kupuje, pa dizajneri sve češće stvaraju ono za šta već postoje dokazi da će se prodavati. Rezultat su sigurniji, manje originalni komadi namenjeni što široj publici.

Društvene mreže taj proces dodatno ubrzavaju. Mikrotrend koji jednu nedelju dominira TikTokom brendovi brzo pretvaraju u proizvod, samo da bi interesovanje već sledeće nedelje nestalo. Kvalitet mode zato nije samo pitanje materijala i šavova, nego i promišljenog dizajna i kroja koji ima smisla van jednog viralnog trenutka.

Upravo zato raste interesovanje za vintidž i second-hand odeću. Tržište polovne garderobe je prošle godine raslo gotovo četiri puta brže od ukupnog tržišta odeće. Kupci pritom primećuju da se među starijim komadima i pristupačnih brendova mogu pronaći 100% svilene bluze, čvršći korseti, kvalitetniji traper i prava koža.

Ne štedi se samo na materijalima. Sve su ređe zahtevnije tehnike šivanja, precizno krojenje i usklađivanje dezena na šavovima. Umesto većeg broja preciznih veličina, koriste se rastegljivi pojasevi, nabiranje i široki krojevi koji odgovaraju većem broju kupaca i smanjuju rizik za proizvođače.

Pri kupovini obratite pažnju na detalje. Metalna dugmad i patentni zatvarači uglavnom su bolji znak od plastičnih dodataka. Proverite šavove, ima li labavih konaca i podudaraju li se dezeni na spojevima. Kod čipke, veza i drugih ukrasa dobro je pogledati protežu li se preko celog komada ili postoje samo napred.

Nije sva nova odeća loša i još mogu da se pronađu kvalitetni komadi od 100% lana, pamuka ili teksasa. Međutim, potrebno je pažljivije čitati deklaracije i gledati izradu, a ne oslanjati se samo na cenu ili ime brenda.

Za one koji traže nešto posebnije, vintidž i second-hand tržišta sve su privlačnija alternativa. Takva kupovina zahteva nešto više vremena, ali često nudi kvalitetnije materijale, zanimljivije krojeve i komade zamišljene da traju duže od jedne sezone.

Video: Da li je polovna garderoba zaista bezbedna