radiobalkanfox
Dogodilo vam se verovatno barem jednom. Slušate omiljenu pesmu, približava se refren, glas pevača odjednom postaje snažniji ili se uključuje instrument koji niste očekivali i dlačice na vašim rukama iznenada se podignu. Ponekad nam istovremeno prođu trnci niz kičmu, osetimo laganu jezu ili čak naviranje suza. Iako kažemo da nas je pesma ”dirnula”, iza tog osećanja krije se sasvim stvarna fizička reakcija. Naučnici je nazivaju frisson, odnosno estetska jeza, i godinama proučavaju šta se u tim trenucima dešava u našem mozgu.
Naježena koža, odnosno piloerekcija, izvorno ima sasvim praktičnu biološku funkciju. Kod naših dlakavijih predaka podizanje dlaka moglo je da pomogne zadržavanju toplote, a sličnu reakciju danas primećujemo kada nam je hladno ili kada se uplašimo. Kod čoveka se, međutim, isti mehanizam može aktivirati i bez promene temperature, dovoljno je da nas nešto izrazito emocionalno pogodi. Jedno od najpoznatijih istraživanja tog fenomena objavljeno je u naučnom časopisu Nature Neuroscience. Naučnici su uz pomoć snimanja mozga pratili ljude dok su slušali muziku koja im izaziva snažno zadovoljstvo i trnce, te utvrdili da su takvi trenuci povezani s otpuštanjem dopamina u strijatumu, delu moždanog sistema nagrađivanja.
Foto: Shutterstock
Zanimljivo je pritom da mozak reaguje i pre samog muzičkog vrhunca. Tokom iščekivanja posebno snažnog dela pesme izraženija je bila aktivnost povezana s kaudatusom, dok je tokom samog vrhunca emocionalnog zadovoljstva važniju ulogu imao nucleus accumbens. Drugim rečima, zadovoljstvo može da nam pruži i samo očekivanje onoga što znamo da će za nekoliko sekundi uslediti. Zato nas često naježi upravo poznata pesma. Mozak pamti melodiju, očekuje refren, promenu harmonije ili određeni stih, a približavanje tog trenutka može postupno da pojačava emocionalnu napetost.
Ne postoji jedna muzička formula koja će izazvati trnce kod svakoga. Istraživanja pokazuju da estetsku jezu mogu da podstaknu neočekivane promene u dinamici, strukturi i glasnoći muzike, ali važni su i lični ukus, uspomene i emocionalno značenje koje pesma ima za slušaoca.
Zato ista pesma jednu osobu može da ostavi potpuno ravnodušnom, dok će drugoj podići dlačice na rukama već nakon nekoliko taktova. Frisson nije ograničen samo na muziku. Sličnu reakciju mogu izazvati snažne filmske scene, govor, poezija, umetnost ili prizor koji u nama izaziva strahopoštovanje. A ako vas muzika nikada ne naježi, ni to nije ništa neobično. Ljudi se znatno razlikujliu po tome koliko su skloni takvim reakcijama. Ipak, sledeći put kada vas omiljena pesma ”protrese” od glave do pete, znaćete da to nije samo pesnička metafora: vaš mozak upravo je muziku pretvorio u vrlo stvarnu fizičku reakciju, prenosi Večernji.hr.
Video: Ida Prester otkriva kako je završila u muzici
Dodaj komentar