radiobalkanfox
Iako se zec ne spominje u Bibliji, priča o boginji Eosteri, njenom pratiocu zecu, i jajetu koje je zec sneo u znak zahvalnosti, postala je deo uskršnje tradicije. Zec koji donosi obojena jaja i poklone deci na Uskrs proizašao je iz ovog mita.
U Nemačkoj, tokom XVI veka, pojavili su se prvi zapisi o uskršnjem zeki koji deci donosi obojena jaja i proverava da li su bila dobra. Ovaj običaj proširio se u Ameriku putem nemačkih doseljenika tokom XVIII veka, a kasnije je postao globalni fenomen zahvaljujući masovnoj kulturi i komercijalizaciji.
Uskršnji zeka kao simbol Uskrsa stigao je i na naše prostore, prvo u mesta pod uticajem germanske kulture, a kasnije se proširio širom regije.
Otac Predrag Popović, pravoslavni sveštenik, izražava zabrinutost zbog komercijalizacije i trivijalizacije Uskrsa, smatrajući da je jedini simbol Uskrsa Gospod Isus Hristos i da uskršnji zeka i slični simboli mogu biti uvreda i ismevanje Hristovoj žrtvi.
On tvrdi da zec, kao paganski simbol plodnosti, ne bi trebao da bude povezan s hrišćanskim praznikom koji slavi vaskrsenje Isusa Hrista.
Prema Popoviću, upotreba uskršnjih zečeva kao simbola Uskrsa skreće pažnju s pravog značenja praznika i pomaže u podsticanju potrošačke kulture koja se često fokusira na materijalizam.
Foto: Shutterstock
On podstiče vernike da se drže tradicionalnih hrišćanskih simbola, poput Belog anđela koji ukazuje na prazan grob i predstavlja vaskrsenje Hrista.
Ova debata između tradicije i komercijalizacije Uskrsa nije jedinstvena samo za pravoslavni svet, već je prisutna i u drugim hrišćanskim kulturama. Dok neki ljudi prihvataju uskršnjeg zeku kao deo šire uskršnje proslave, drugi ga vide kao odstupanje od religioznih vrednosti i prekomernu komercijalizaciju.
Oba gledišta ističu različite aspekte Uskrsa i pokazuju kako se tradicija i savremena kultura često prepliću i izazivaju različite reakcije.
Dodaj komentar