Zašto uz novu odeću dobijate dugme i parče tkanine

Kada kupite novi kaput, sako ili kvalitetniju košulju, gotovo uvek u maloj plastičnoj ili papirnoj kesici, prišivenoj za etiketu, dobijete rezervno dugme i mali komad iste tkanine.

Praksa uključivanja rezervnog dugmeta s novom odećom dugogodišnji je standard u modnoj industriji. Primarni i najočitiji razlog jeste obezbediti brzu zamenu u slučaju da se originalno dugme ošteti ili izgubi.

Dugmad se usled redovnog nošenja, učestalog pranja ili sasvim slučajnog zapinjanja mogu vrlo lako odvojiti od odevnog predmeta. Posedovanje identičnog rezervnog dugmeta omogućuje brzu intervenciju, čime se automatski produžuje vek trajanja odeće i zadržava njen prvobitni estetski izgled.

Zamena izgubljenog dugmeta pomaže vam da zadržite svoj omiljeni komad odeće mnogo duže, što je direktan udarac modernom mentalitetu brze mode gde se stvari rutinski bacaju nakon svega nekoliko nošenja.

Neki proizvođači naglašavaju kako je ugradnja rezervnog dugmeta jasan pokazatelj kvaliteta i brige o trajnosti samog dizajna, nadajući se da će kupci ceniti taj trud.

Međutim, uz dugme vrlo često dolazi i mali komad materijala od kojeg je odevni predmet inicijalno izrađen. Mnogi kupci pogrešno veruju da taj maleni kvadrat tkanine služi isključivo kao zakrpa ako se odeća pocepa ili da olakša potragu za sličnim materijalom u prodavnicama.

U stvarnosti, njegova primarna funkcija je potpuno drugačija. Taj komadić zapravo služi za testiranje novih sredstava za pranje. Ako planirate da koristite novi deterdžent za veš, a niste sasvim sigurni kako će osetljiva tkanina omiljenog odevnog predmeta reagovati, najpre ćete iskušati sredstvo na tom probnom uzorku.

Na taj način možete na vreme da proverite hoće li materijal neplanirano izbledeti, skupiti se ili trajno oštetiti pre nego što uništite čitav odevni predmet.

Ovo je izuzetno važno kod osetljivih materijala poput svile ili vune, gde pogrešna temperatura vode ili preagresivna hemikalija može da napravi ogromnu štetu.

Zanimljiv je i sam sociološki aspekt ovog malog modnog dodatka. Dok su starije generacije redovno skupljale rezervnu dugmad u starim limenkama od kafe ili ukrasnim kutijama od keksa, mlađe generacije retko ih uopšte koriste.

Mnogi priznaju da imaju fioke pune rezervnih dugmadi koje apsolutno nikada nisu upotrebili, jednostavno zato što ne znaju da šiju ili im se ne gubi slobodno vreme na takve popravke.

U današnjem užurbanom svetu, gde prosečna odeća često traje jedva nekoliko pranja pre nego što se šavovi potpuno raspadnu, psihološko i fizičko zastarevanje brze mode učinilo je sitne popravke gotovo besmislenim.

Ako zamenski komad odeće možete da kupite za samo dvadesetak evra, mnogi se pitaju koja je uopšte svrha čuvanja rezervnog dugmeta.

Za neke, čuvanje tih dugmadi postalo je čisto aspiracijsko – mali podsetnik na to da bi jednog dana zaista želeli da postanu osobe koje pažljivo i odgovorno održavaju svoju garderobu, iako u stvarnosti oštećenu odeću radije odnesu na popravku i plate deset evra ili je jednostavno bace u smeće.

Osim pitanja hoćemo li dugme iskoristiti, bitno je znati i od čega je ono zapravo napravljeno. Ekološki osvešćeni brendovi namerno odbacuju poliester i plastiku koji snažno doprinose globalnom gomilanju otpada, te se okreću materijalima poput coroza.

Reč je o potpuno ekološki prihvatljivom dugmetu biljnog porekla koji se dobija od specifičnog drveta. Takva dugmad su izuzetno glatka, otporna na ogrebotine i, što je najvažnije, biorazgradiva.

S druge strane, masovna proizvodnja donosi i mnogo ozbiljnije probleme od same plastike. Zbog preterane upotrebe raznih hemikalija u proizvodnji, poznati dermatolozi redovno upozoravaju kako bi svu novu odeću obavezno trebalo oprati barem dva puta pre prvog nošenja.

Veliki proizvođači neretko koriste jake hemikalije kako bi sprečili gužvanje materijala i opasnu pojavu plesni tokom dugog transporta, a to može da izazove ozbiljne alergijske reakcije i druge zdravstvene tegobe na ljudskoj koži.

Video: Skidanje fleka vrelom vodom