Željko Vasić o koncertima: Svi redovi su u prodaji

Pevač Željko Vasić progovorio je o ljubavi sa suprugom koja je počela slučajnim susretom u autobusu, kolegama koje ne dolaze na njegove koncerte i anksioznosti.

– Suprugine, verovatno. Ona zna ceo put, ne samo onaj deo koji publika vidi. Zna koliko je rada, razmišljanja i preispitivanja iza svega. Lepo je kada dobiješ aplauz, ali mnogo znači i mišljenje nekoga ko te poznaje kada siđeš sa bine. Pred takvom osobom nema potrebe da glumiš bilo šta – rekao je Željko Vasić.

Vaše pesme ljudi vezuju za svoje ljubavi i raskide. Da li je velika odgovornost postati deo nečije intime?

– Jeste, ali je to i smisao muzike koju pravim. Pesma ne mora da bude doslovno moja životna priča. Inspiracija dolazi iz raznih situacija, iz razgovora, iz života ljudi oko mene. Kada neko u tome prepozna sebe, pesma počinje da živi njegov život. To mi je zanimljivije od toga koliko je puta puštena – rekao je.

Suprugu ste upoznali u autobusu. Da li vam danas deluje neverovatno da jedan običan put može da odredi čitav život?

– Upoznao sam je na liniji Zaječar-Beograd i odmah se zaljubio. Nije bilo nikakvog plana, dogodilo se spontano. Danas ljudi mnogo analiziraju, imaju spiskove šta neko treba da bude. A život ti nekada namesti susret koji nisi mogao da smisliš. Voleo bih da i moja deca dožive nešto tako prirodno – rekao je.

Šta se događa sa romantikom kada prođu prve godine i dođu svakodnevne obaveze?

– Ljubav dobije i neke druge oblike. Nije sve u velikim rečima i gestovima. Važno je da umeš da saslušaš, da razumeš kada je neko umoran i da ne očekuješ da se ceo život vrti oko tebe. Mnogo znači kada imaš osobu sa kojom možeš iskreno da razgovaraš, uključujući i ono što ti nije prijatno da čuješ – dodao je.

Kada bi vaša supruga napisala pesmu o životu sa vama, kako bi se zvala?

– Tu bih naslov ipak prepustio njoj. Ja bih se verovatno potrudio da sebe prikažem malo boljim nego što jesam. Ona bi sigurno pomenula studio i moje sate provedene u njemu. Znam da joj nekada prekipi kada ostanem dugo, iako razume moj posao. Nije dovoljno samo da neko ima razumevanja za tebe, moraš i ti za njega – rekao je pevač.

Ranije ste ispričali da je vaš sin u školskom zadatku napisao da je srećan kada ste kod kuće. Može li jedna takva rečenica da bude važnija od svih poslovnih priznanja?

– To te vrati na vrlo jednostavne stvari. Detetu je važno da si tu. Možeš ti da imaš mnogo obaveza i dobre razloge za odsustvo, ali ono želi vreme sa tobom. Trudio sam se da im to nadoknadim prisustvom i zajedničkim stvarima, ne poklonima. Da nekada oni izaberu šta ćemo da radimo, umesto da ja sve organizujem.

Došli ste u Beograd veoma mladi. Šta danas kao otac razumete, a tada kao dečak niste mogli?

– Danas bolje razumem strah roditelja. Tada sam gledao šta želim da uradim, gde želim da stignem. Bio sam mlad i morao sam brzo da odrastem. Kada sada razmišljam o svojoj deci u takvoj situaciji, mnogo je drugačije. Lako je reći da si bio hrabar, ali tek kasnije shvatiš koliko je sve moglo da ode u drugom pravcu.

Govorili ste i o anksioznosti. Zašto je ljudima i dalje teško da priznaju da im treba pomoć?

– Verovatno zato što misle da time priznaju neku slabost. Ja sam o svom iskustvu govorio upravo zato da ljudi shvate da nije sramota potražiti pomoć. Ne postoji dugme koje pritisneš i sve postane dobro. Važno je da budeš iskren prema sebi i da ne očekuješ da svaki problem nestane preko noći.

Vaš stav o koncertima sa tuđim pesmama izazvao je raspravu. Šta biste voleli da ljudi razumeju pre nego što to protumače kao napad na Jakova Jozinovića?

– Da govorim o muzičkom konceptu. Rekao sam da dečko lepo peva. I ja sam dugo nastupao na splavovima i pevao tuđe pesme, tamo sam mnogo naučio. Ali smatram da jevažno da izvođač pronađe svoj izraz i napravi svoj repertoar. Ljudi mogu da se ne slažu sa mnom, to je sasvim u redu.

Koji vaš najveći uspeh nikada nije završio na naslovnoj strani?

– Za mene uspeh nije samo ono što se meri na tržištu. Važno mi je da sam sačuvao porodicu, prijatelje, da mogu da stojim iza svoje muzike i ponašanja. Nije malo proći kroz razne periode i ostati zadovoljan čovekom koji si postao. Neko drugi ima drugačiju meru uspeha, ali meni je ova važna.

Zašto kolege ne pozivate posebno na koncert? Zar nije lepo imati poznata lica u prvom redu?

– Lepo je da dođu, naravno. Ali kada želim da odem na koncert kolege, ja mu se javim. Tako očekujem i od drugih. Koncert je namenjen publici i svi redovi su u prodaji. Ne mislim da prvi red mora da bude rezervisan za poznate ljude da bi veče bilo značajno. Važno je zbog čega su ljudi došli – rekao je.

Šta želite da publika ponese iz Sava centra 7. novembra, a šta vi želite da ponesete kući?

– Želim da čuju pesme koje poznaju u drugačijem muzičkom i vizuelnom okruženju. Da koncert ima smisao kao celina, da svaki njegov deo bude pažljivo urađen. Pripremamo nešto u čemu bih i sam voleo da uživam iz publike. A kući bih voleo da odem sa osećajem da smo uradili ono što smo zamislili i da je ljudima bilo lepo – rekao je.