radiobalkanfox
Vasić je porodičan čovek, trudi se da balansira poslovne i porodične obaveze, ali priznaje da bi voleo više vremena sa decom zbog čestih putovanja.
Ne poziva kolege i prijatelje na svoje koncerte, smatra da je to stvar individualne želje i ne želi nikoga da ‘vuče za rukav’.
Ekipa “Blica” gostovala je na snimanju spota pevača Željka Vasića za numeru “Da ne čuje zlo”. Ovaj “večiti romantik” nam je otkrio kako balansira privatno i poslovno, koliko porodica ispašta, ali i da uvek više voli kritiku, nego lažno tapšanje po ramenu.
Željko Vasić je bez ustezanja i dao svoj sud o starom snimku koji je preplavio drušvene mreže, na kom Jakov Jozinović peva Tompsonovu pesmu, ali i kako gleda na to što svi žele u estradne vode.
Foto: Milan Ilić / Ringier
– Snimamo spot za pesmu “Da ne čuje zlo”. Tako da je sve dobro, da ne čuje zlo (smeh). Inspiraciju crpim svuda oko sebe, živim jedan intenzivan život i ispunjen, da sam stalno okružen raznoraznim pričama i svaka priča je posebna i može čoveka da inspiriše.
Potrebna mi je kritika prijatelja, a ne lažno tapšanje po ramenu
S obzirom na to da je večiti romantik u pesmama, pitali smo ga koliko je romantičan u privatnom životu.
– Smatram da svaki džentlmen mora da ima jednu dozu romantike. To je zapravo sastavni deo svega toga. Ali opet sam neko ko ima granicu. Mi često mešamo tu romantiku i patetiku. Patetika, to vam je no i bljak. Verujem i mnogim ženama. Da držimo se ove romantike umerene i nečega što predstavlja jednog džentlmena.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Supruga Ivana je svedok kroz šta je sve prošao i ističe da je kroz život važno imati dobrog prijatelja koji će te posavetovati, iskritikovati, a ne lažno tapšati po ramenu.
– Kad sa nekim provedete toliko godina života i kada je neko svedok svega onoga što se dešava, uspona, padova, život je jedna amplituda. Potpuno bi bilo dosadno da stalno bude jedno te isto. Važno je da čovek ima pored sebe prijatelje koji na drugi način doživljavaju tebe. Mhm. Ja oko sebe imam stvarno vrhunske prijatelje, iskrene, da me ne tapšu. To ne volim inače. Potrebna mi je kritika od prijatelja, a ne lažno tapšanje, to nikako.
Ustajem rano
Željko kako kaže, voli prvu smenu, jutarnji je tip i vrlo rano leže.
– Ja se jako rano budim i to je možda specifično za mene kao muzičara, jer se muzičari bude uglavnom kasno popodne, a ja ustajem jako rano. Ja sam između šest i sedam već na nogama i budan, uhm, što znači da ležem ranije, već u 11. Ja sam u 10 ugasio telefon, ne javljam se na telefone. Meni jako prija da ustajem rano. Onda nekako više stvari stignem da uradim. Duži je dan.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Željko nam je otkrio i da li mu je krivo zbog vremena koje nije proveo sa decom i da li je nešto propustio.
– Stvar je u organizaciji. Ja mislim da nisam propustio. Voleo bih da sam duže bio, ali rad u studiju je isto kao i što ljudi odlaze na posao. Ne mogu biti “ful tajm” sa svojom decom. Nisam siguran da sam propustio. Voleo bih naravno da sam više. Nije stvar studija, stvar je putovanja. Stalno sam na raznim nekim relacijama, tu mi nedostaju, ali mi imamo kvalitetno vreme koje provodimo zajedno i onda se to nadoknadi.
Željko: “Ne vučem nikoga za rukav”
Kako je jednom prilikom rekao da ne zove pevače na svoj koncert, sada je pojasnio na šta je tačno mislio, ističući da nikoga ne želi da vuče za rukav da dođe na njegov koncert.
– Ja sam rekao samo da mislim da je normalno ako neko želi da dođe na moj koncert od mojih kolega da me pozove. Kad radim komercijalni koncert, ne zove se. Ja ne zovem ni prijatelje jer mislim da je to potpuno bezveze. Zašto bi zvao bilo koga? Ako ti želiš da dođeš na moj koncert ili ćeš otići kupiti karte ili ćeš me pozvati i reći: “Želeo bih da dođem.” Nema tamo nekih redova, iako ljudi misle da ja sad u šteku imam prve redove i tako dalje. To ne postoji kod mene. To sve ide u prodaju. Mislim da ljudi imaju prava da zauzmu svoja mesta, pogotovo ako vole moju muziku i prate sve ono što ja radim. Mislim da je to potpuno u redu prema poštovaocima moje muzike. Idem i ja kod svojih kolega na koncerte, nekad pozovu i oni mene, ali za takve stvari se iskazuje interesovanje. Sad ja tebe da vučem za rukav, meni je to bezveze, ono da nekoga primoravaš sad i stavljaš mu neki teret bespotreban. Takav sam i inače u životu, nikoga ne vučem za rukav. Možda je to malo i grubo s moje strane, ali sam ja tako naučio.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Kako su se mnogi rijaliti učesnici oprobali i kao pevači, pitali smo Željka za njegovo mišljenje o tome.
– Ne znam ništa o tome, stvarno. Ne pratim rijalitije. Nemam pojma ko su ti ljudi. Ja ne znam ni ko je poznat, sad kad bi mi vi nabrajali imena, siguran sam apsolutno sad da ne bih znao sigurno ko je ko. Ali to je opet stvar izbora. Dakle, imate daljinski, jednu demokratsku spravu i vi lepo prebacite kanal ako vam se nešto ne dopada. Ista je stvar i sa slušanjem muzike. Ne razumem uporno gledanje bilo kog sadržaja koji ti se ne dopada i kritikovanje istog. Pratiš nekog pevača na Jutjubu i pišeš mu negativne komentare. To mi govori o tom čoveku koji to piše i smatram da je to potpuno jedna idiotska stvar, pisati nekome ružne komentare. Ako ti se nešto ne dopada, ne slušaš, ne gledaš – rekao je on, objašnjavajući da muzika nije samo sjaj i glamur, već da je pozadina mnogo drugačija:
– To je super, samo moraju da znaju da to nije tako lepo. To je sve lepo iz daleka, a daleko od lepog. Ja imam veliku sreću što sam “sam svoj majstor”. Imam svoj studio, komponujem i za sebe i za druge. Danas je mnogo teže. Ima mnogo snajnih pevača, izvođača, ali na tome se ne završava. Nije samo dovoljno da neko zna da peva, to je samo veština. Postoji razmišljanje o tvojoj karijeri, biranje pesama, ophođenje prema javnosti, funkcionisanje u tom javnom prostoru. Sve to utiče na pozicioniranje onoga ko želi da se bavi ovim poslom. Nije to tako lako. Oni svi misle verovatno to snimiš pesmu i kao to je to i odmah se dešava ludilo. Mnogo je veliko odricanje, mnogo su velika ulaganja. Sve jako puno košta. Misle da je to laka lova, otud tolika pomama za tim. A zapravo nije tako. Treba opstati na muzičkoj sceni. Nikad nisam jurio i dao neki gas do maksimuma, nego se trudio. Ja uvek volim to nekako da mi se sve to organski dešava, bez nekog ekstremnog bustovanja da bi pisalo 700 miliona pregleda, koje naravno plaćaju u većini slučajeva, dobar deo. Postoje naravno i pravi pregledi. Ali ovi koji vide te preglede, da objasnim da to treba da se plati i vi tu pravite jednu industriju. To se vrti najedan način da bi sad algoritam to prepoznao kao sadržaj koji treba da forsira.
O Jakovu Jozinoviću
Željko Vasić je dao svoj sud o starom snimku koji je preplavio drušvene mreže, na kom Jakov Jozinović peva pesmu Marka Perkovića Tompsona.
Foto: FOTO HINA/ Gordan Panic, Milan Ilić / Ringier
– Bilo bi čudno da peva Bajau Malog Knindžu. Ovo nije čudno, dečko je iz Hrvatske, to je njegova zemlja. Peva rodoljubive pesme svoje. Ništa čudno. Ne znam koju je pesmu pevao, tako da ne bih mogao sad da iznesem svoje mišljenje, ali meni je potpuno normalno da državljanin Srbije voli srpsku muziku i srpske pesme. Državljanin Hrvatske voli svoju muziku i svoje pesme, državljanin Crne Gore – crnogorske. Šta tu nije jasno? Mi valjda želimo neku pripadnost sad. Jel treba da dođe da uzme državljanstvo srpsko, pošto ga mi volimo ili kako?
Dodaj komentar