Žena se onesvestila, hladili smo je vodom – a onda je uradila nešto nečuveno!

Dan je počeo sasvim normalno, autobus po običaju kasni, i u sebi sam se molila da ne dođe krcat. Nakon nekih 12 minuta stigao je poprilično pun, ali sam s vrata ugledala jedno slobodno mesto do prozora, pored plavuše. Ona mi se čak uredno i pomerila da bih prošla, tako da nisam ni pomislila da će mi totalno poremetiti dan. 

Bila je u nekim kasnim tridesetim godinama, i nismo imale nikakvu komunikaciju sve dok nisam osetila snažan udarac.

Gledala sam kroz prozor nešto zamišljeno kada sam osetila kako mi rame pada pod određenom težinom. Pomislila sam da se desio neki sudar ili naglo kočenje, pa su ljudi možda popadali. Nisam valjda toliko odlutala u mislima, kada sam se osvrnula i ugledala plavu kosu na svom ramenu.

Žena se onesvestila

Glava joj je pala, i to toliko jako da sam po nedostatku njene reakcije, shatila da se onesvestila.

Zakovrnula je očima, videle su se samo beonjače, a ispuštala je zvuke kao da jedva diše. Pokušala sam da je prodrmam i malo udarim po ruci, ali ništa. Telo joj je bilo umrtvljeno, jedva sam uspevala da je pomerim i shvatila sam da ništa ne mogu da uradim sama.

shutterstock.com

Kako čovek u sekundi može da se oseća poptuno neupotrebljivo i bespomoćno, potvrdila mi je ova situacija. Eto, krenula sam najnormalnije na posao, a sada se plašim za tuđi život. 

Niko ni da pomogne

Viknula sam, „ženi je pozlilo“, dok su dva mladića u nekim dvadesetim godinama gledali kao telad u šarena vrata, kao i ostatak ljudi oko nas. Rekoh, „šta, niko neće da pomogne?“ i nastavih da gledam ljude direktno u oči jer sam pročitala da u ovim situacijama tako treba. Nastavila sam pogledom da tražim pomoć, sve dok se jedna žena sa polovina autobusa nije probila da mi doda flašicu vode.

U tom trenutku je prileteo još jedan čovek koji ju je pridržavao da se ne strovali sa sedišta, a ja sam je mahnito hladila vodom po vratu i licu. Ne znam da vam kažem ni koliko je to trajalo, u tom trenutku se činilo kao večnost, ali kada je neko viknuo „zaustavite autobus“ – desilo se neočekivano.

Žena je naglo podigla glavu, osvrnula se da vidi gde je, pa je protrljala oči. Rekla je, „dobro sam, dobro sam“, polila se malo vodom iz one flašice, a vrata autobusa su se otvorila. Ona je skočila i istrčala, ni sama ne znam kako je uspela tako brzo da se probije kroz ljude. Samo je nestala.

Svi smo ostali zabezeknuti i u šoku, a izgleda da nikad nećemo saznati šta se desilo.

BONUS VIDEO: