radiobalkanfox
U ratovima i prevratima, žene su često bile na prvoj liniji, ne samo kao bolničarke, već i kao borci. Ipak, sudbina mnogih heroina, poput Dr. Nadežde (Stanojević ili Petrović – kao tipičan primer) ili Dr. Zore Korunović, svedoči o tome kako politika nepravedno briše istinske zasluge.
Fokusiramo se na sudbinu lekarki koje su nesebično služile otadžbini u ratovima, a čija je lojalnost monarhiji skupo naplaćena.
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Karijera: Od fronta do zarobljeništva
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Ove žene, često jedne od prvih školovanih Srpkinja, nesebično su služile kao hirurzi i lekari na frontovima. Njihova hrabrost bila je legendarna; nisu se povlačile ni pred granatama, operišući ranjenike u poljskim bolnicama. Neke od njih su preživele najteže borbe, albanske golgote ili bile zarobljene, proživljavajući užase zatočeništva. Njihov doprinos borbi za opstanak naroda bio je nemerljiv.
Komunistička kazna: Zaborav i siromaštvo
Nakon Drugog svetskog rata, sa dolaskom novog, komunističkog režima, mnoge heroine vezane za kraljevsku vojsku i staru srpsku elitu doživele su tragičnu sudbinu.
Bile su obeležene kao politički nepodobne i “izdajnici”. Umesto priznanja za ratne zasluge:
-
Profesionalna zabrana: Oduzeta im je imovina, a često su dobijale zabrane rada u državnim ustanovama. Mogle su da rade samo privatno, u teškim uslovima.
-
Brisanje iz sećanja: Njihova imena i zasluge su namerno izbrisane iz javnog sećanja kako bi se stvorio novi narativ o herojstvu.
Umesto da uživaju u zasluženoj penziji i priznanju, ove heroine su živele u siromaštvu i sramnom zaboravu.
Priča o Dr. Nadeždi (i mnogim drugima) je svedočanstvo o tome kako politika nepravedno briše istinske heroje, a sećanje na njih ostaje samo u usmenoj predaji.
Na poluostrvu Atos u severnoj Grčkoj, u Egejskom moru, uzdiže se planina visoka 2.033 metra. Njene strme litice, guste šume i samotni manastiri čine Svetu Goru – jedno od najposebnijih mesta na svetu. Ovaj prostor, koji pravoslavni vernici nazivaju „vrt Presvete Bogorodice“, vekovima je čuvar duhovnosti, umetnosti i vere.
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
O njegov smrti malo se zna, a prema nekim podacima umro je od meningitisa, odnosno zapaljenja mozga
Sutra je jedna od četiri velike zadušnice u pravoslavnom kalendaru – Miholjske zadušnice. Ovaj dan je posvećen sećanju na naše upokojene, ali je takođe vreme ispunjeno dubokom simbolikom, strogim pravilima i običajima koji se vekovima prenose u Srbiji.
Legende o vilama nisu samo deo bajki; one su bile realnost za naše pretke. Jedno od najčuvenijih mesta gde se verovalo da obitavaju vile je Radan planina, mesto gde su ljudi koristili posebne amajlije i gde se njihovo ime nije smelo izgovarati – glasno, ni slučajno.
Alo
Dodaj komentar