Žiri nagradio dokumentarno-igrani film “Mileva Ajnštajn”! Selena Stanković: “Želeli smo da svet upozna Milevu, sad je vreme za igrani film ili seriju”

 Na jubilarnom 50. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji među ostvarenjima koja su izazvala najviše reakcija publike našao se dokumentarno-igrani film “Mileva Ajnštajn”, producentkinje Danke Milošević i scenaristkinje Selene Stanković. Osvojio je drugu nagradu žirija, a Stankovićeva je na konferenciji za medije otkrila da je njen put ka Milevi Marić počeo još tokom master studija u Los Anđelesu 2011. godine, kada je upravo njoj posvetila završni rad. Tokom godina scenario je sazrevao zajedno s njom, menjajući formu, ali i način na koji razume glavnu junakinju.

Govoreći o radu u Americi, istakla je da joj je upravo holivudsko iskustvo pomoglo da priču učini univerzalnom.

– Pokušala sam da spojim naš način pripovedanja sa onim najboljim što sam naučila u Los Anđelesu. Nije dovoljno samo prevesti priču za stranu publiku, već je prilagoditi njihovom kulturnom kontekstu. Zato postoje dve verzije scenarija, jedna za domaće, druga za međunarodno tržište – objasnila je autorka, koja je najavila da bi kao logičan nastavak bila i serije o srpskoj matematičarki i fizičarki.

Jedna od najvažnijih promena dogodila se, kaže, u njenom ličnom odnosu prema Milevi.

– Kad sam počela da pišem, bila sam mnogo mlađa i prepoznavala sam se u nekim njenim dilemama. Danas mi je možda najvažnije otkriće to da je čuvar njenog nasleđa zapravo bila njena najbolja prijateljica, a ne porodica. To govori koliko su ženska prijateljstva važna i koliko su oblikovala istoriju, iako se o tome retko govori – naglasila je Stankovićeva.

Autorka odbacuje pojednostavljena tumačenja da je film nastao kako bi umanjio značaj Alberta Ajnštajna.

– Feminizam nije mržnja prema muškarcima. Ideja nije bila da kažemo da Albert ne bi bio ništa bez Mileve. Mi samo želimo da pokažemo njenu borbu za obrazovanje, porodicu i sopstveni identitet. To su univerzalne teme koje postoje i danas, posebno za devojke koje ulaze u nauku ili rade u sredinama u kojima moraju stalno da dokazuju svoju vrednost – istakla je ona.

Upravo zbog toga, kaže, bilo joj je važno da Milevu predstavi kao aktivnu ličnost, a ne kao žrtvu okolnosti.

– Ona nije bila pasivna žena kojoj se dogodila nepravda. Borila se kao lavica s mogućnostima koje je imala. Donosila je odluke, neke su bile dobre, neke pogrešne, ali nije bila osoba koja je samo čekala da joj se život dogodi – rekla je Stankovićeva.
Kako ističe, najveći problem u dosadašnjim prikazima Mileve jeste to što je gotovo uvek predstavljana isključivo kroz odnos sa slavnim suprugom.

– Uvek govorimo o njoj kao o Albertovoj ženi. Retko se pitamo šta je mislila, šta je osećala i kakva je bila kao naučnica. Bila je među prvim ženama s visokim obrazovanjem tog nivoa i to je uspeh koji postoji nezavisno od njenog braka – poručila je scenaristkinja.

Film je snimljen u dokumentarno-igranoj formi upravo zato što je, smatra autorka, publici prvo potrebno ponuditi činjenice, a tek potom graditi veće igrane projekte.

– Želeli smo da publika najpre upozna pravu Milevu i da se promeni narativ o njoj. Tek posle toga ima smisla razmišljati o igranoj seriji ili velikom filmu – rekla je Stankovićeva.

Da priča o Milevi odavno prevazilazi granice Srbije, pokazale su reakcije nakon objavljivanja prvih materijala za film.

– Javljale su nam se devojke sa MIT, iz Amerike, Indije, Švajcarske… Mnoge od njih prate Milevinu priču još od tinejdžerskih dana. Shvatili smo da ona nije samo lokalna heroina već inspiracija ženama širom sveta koje se bave naukom – otkrila je autorka.

Možda i najvažnija poruka filma stala je u nekoliko rečenica kojima je Selena Stanković zaključila razgovor.

– Ne treba nama Mileva kao paćenica niti samo kao žena Alberta Ajnštajna. Treba nam Mileva koja će devojkama reći: “Ako sam ja mogla pre 150 godina, uz sve prepreke i loše odluke, možete i vi.” To je poruka koju želimo da ostavimo – zaključila je dobitnica priznanja.

 Bonus video: Avramović o Milevi