Život i smrt Jajoi Kusame, kraljice tačaka, bundeva i ogledala

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Jedna od najuticajnijih figura savremene umetnosti napustila nas je 14. avgusta u Tokiju, saopštio je sada njen studio, koji nije dodao uzrok smrti Kusame u poznim godinama, ali je istakao da je ona stvarala do samog kraja.

Ona je tokom karijere koja je trajala decenijama izgradila prepoznatljiv umetnički izraz i čitav jedan repetativni svet tufni, krugova i ogledala, a izlagala je u najcenjenijim kulturnim ustanovama sveta.

Iza šarenog i naizgled razigranog sveta koji je Jajoi Kusama stvarala decenijama, međutim, stajala je složena životna priča. Još kao dete je doživljavala halucinacije, a upravo će ta iskustva kasnije postati jedan od temelja njenog umetničkog izraza.

Kada bi videla neobične prizore, vraćala se kući i crtala ih, koristeći tako umetnost kao način da se izbori s onim što joj se događalo.

1 / 15 Foto: EPA/YOAN VALAT

Majka joj nije dozvoljavala da se bavi umetnošću

Kusama je rođena 1929. godine u Macumotu u Japanu, u porodici koja nije podržavala njene umetničke ambicije. Majka je pokušavala da je usmeri ka tradicionalnom životu žene i nije odobravala njenu opsesiju crtanjem, dok je Kusama kao devojčica bila uvučena i u probleme svojih roditelja.

Majka je često bila nasilna prema njoj, a oca je opisivala kao serijskog preljubnika. Zbog toga ju je majka slala da špijunira oca, a Jajoi je smatrala da je to koren njenih problema sa seksualnošću.

– Ne volim seks. Bila sam opsednuta seksom. Kad sam bila dete, moj otac je imao ljubavnice i imala sam iskustvo da ga vidim. Mama me je slala da ga špijuniram. Godinama nisam htela da imam seks s bilo kim… Opsesija seksom i strah od seksa su i dalje u meni – istakla je jednom prilikom.

Ipak, umetnost je postala njen način da razume sopstveni svet. Umesto da potisne sve slike koje su joj dolazile u umornu, malu glavu, ona je počela da ih slika. Tačke, mreže i ponavljajući obrasci koji su se kasnije pretvorili u njen zaštitni znak potekli su iz vizija koje je doživljavala u svom traumatičnom detinjstvu, a ona ih je vremenom razvijala do neslućenih razmera.

U Americi se izborila za mesto na umetničkoj sceni

Godine 1957. Jajoi Kusama odlazi u Sjedinjene Američke Države, a kao ambiciozna, mlada umetnica skrasila se – gde drugo? – Njujorku. Tamo je počela da gradi karijeru avangardne umetnice, a uglavnom je stvarala velike slike s ponavljajućim motivima, skulpture i maštovite instalacije.

Međutim, njen put do priznanja je bio težak. Kusama je verovala da su pojedini poznati muškarci u svetu umetnosti preuzimali ideje koje je ona ranije koristila, a teško je uspevala da dobije mesto koje je smatrala da zaslužuje u tada dominantno muškom umetničkom svetu.

Tokom šezdesetih godina je postala poznata i po provokativnim performansima, uključujući antiratne događaje, dok su njeni psihički problemi postajali sve izraženiji. Posle smrti umetnika Džozefa Kornela, njenog bliskog prijatelja i najveće platonske ljubavi, njeno stanje se dodatno pogoršalo.

Bolnica je postala njen dom, ali ne i kraj umetnosti

Kad se 1973. vratila u Japan, Kusama je nastavila da slika, piše poeziju i eksperimentiše s različitim umetničkim formama. Nakon nekoliko hospitalizacija zbog napada panike i halucinacija, 1977. godine dobrovoljno je otišla u psihijatrijsku bolnicu u Tokiju, gde je odlučila da ostane.

To, međutim, nije značilo da je odustala od stvaranja. Naprotiv, svakodnevno je odlazila u svoj studio i nastavila da radi. Umetnost joj je na teškom putu borbe za mentalno zdravlje bila čvrst oslonac, a sopstvene psihičke teškoće je otvoreno povezivala sa svojim stvaralaštvom i kanalisala ih maestralno.

– Moj život je tačka izgubljena među hiljadama drugih tačaka – rekla je svojevremeno.

Skoro zaboravljena umetnica je postala svetska zvezda

Kusama je decenijama bila relativno skrajnuta iz glavnih tokova umetničkog sveta, da bi se krajem 20. i početkom 21. veka vratila na scenu u velikom stilu.

Posebno su se izdvojile njene Infinity Mirror Rooms, odnosno instalacije s ogledalima, svetlima i beskrajnim odrazima, kao i njene čuvene bundeve i prepoznatljive tačkice. Iako su tačkice postale njen zaštitni znak, bundeve su bile jedan od najličnijih motiva Jajoi Kusame. Volela ih je zbog njihovog oblika i boja, ali i zato što su joj, kako je govorila, pružale osećaj mira i stabilnosti.

Jedna od njenih najpoznatijih skulptura je Red Pumpkin, koja se nalazi na japanskom ostrvu Naošima, tik uz more, a postala je proteklih godina omiljeni motiv za fotografisanje. Za Kusamu je bundeva predstavljala uspomenu, sigurnost i način da nešto sasvim obično pretvori u delo koje ostaje u pamćenju.

Kusamina dela se danas nalaze u najpoznatijim svetskim muzejima, a njene izložbe privlače ogromnu publiku. Svojevremeno je ostvarila saradnju s francuskom modnom kućom Louis Vuitton, što ju je dodatno približila široj publici, dok su društvene mreže učinile njene vizuelno spektakularne instalacije planetarno prepoznatljivim.

BONUS VIDEO

Najveći muzej na otvorenom u Srbiji

( T.S.R. )