Životna priča majke Čarlija Čaplina

Svet je brujao o njegovim maloletnim ljubavnicama, kritikovan je zbog levičarskih stavova, ali je ostao upamćen po glumačkim nastupima koji su uvek bili praćeni suzama 

Za čuvenog Čarlija Čaplina kažu da je bio „Mali skitnica“ – ikona koja je nastala u doba nemog filma. Simpatična figura sa svojim šeširom, štapom i šamarskim rutinama inspirisana je Čaplinovim siromašnim detinjstvom u mračnim ulicama viktorijanskog Londona i britanskim muzičkim salama gde je prvi put nastupio.

 

Njegov lik je tako nezaboravnim učinila tragična, rana smrti njegovog oca koji je umro od alkohola i njegov boravak u sirotištu kada je imao svega 7 godina.

 

Ali sada nova knjiga, Čaplin: Život, renomiranog psihijatra dr Stivena Vajsmana tvrdi da pravi izvor Čaplinove tuge, a samim tim i njegovih kreativnih sokova, nije bio toliko gubitak njegovog nesavesnog oca, već užasan i do sada neispričan priča o njegovoj prelepoj majci, Hani.

 

 

Umesto da bude posvećena, puna ljubavi i razumevanja, kako je Čaplin o njoj govorio, dokazi sugerišu da je Hana – mala muzička zvezda koja je nastupala pod imenom Lili Harli – provela deo svoje mladosti radeći kao prostitutka.

 

Jer Vajsman tvrdi da je dobila sifilis – bolest koja nije bila lako izlečiva u kasnom 19. veku – i da je to izazvalo mučan pad u ludilo, čemu je svedočio mladi Čaplin koji to nikada neće moći da zaboravi.

 

Prema rečima jedne od njegovih ljubavnica, zvezde nemog filma Luiz Bruks, to ga je ostavilo toliko užasnutim da nikada ne bi imao seks bez prethodnog farbanja odgovarajućeg dela tela jodom kako bi pokušao da spreči svaku moguću infekciju.

 

 

Hanina sudbina je bila toliko užasna da su se do sada Čaplinovi biografi godinama borili da otkriju sve detalje.

 

Čaplinova autobiografija, objavljena 1964. godine, ima duboko dirljivo prvo poglavlje o mukama njegovog detinjstva u južnom Londonu, ali on pripisuje mentalno propadanje svoje majke činjenici da nije imala šta da jede da bi prehranila svoju decu.

 

Kao rezultat toga, čak su i Čaplinova deca ostala u neznanju prave istine.  Zaista, kada je njegova najstarija ćerka Džeraldin, koja je i sama poznata glumica, saznala da se piše nova knjiga koja se bavi tužnim padom njene bake, ona je prvo pokušala da zabrani njeno objavljivanje.

 

 

Čarli čaprin

 

Ipak, ubrzo je shvatila da će nove informacije koje je otkrio Vajsman baciti neprocenjivo svetlo na genija Čarlija Čaplina.

 

Šta je bila Hanina priča?

 

Ćerka obućara romskog porekla, pobegla je od kuće sa 16 godina i, nazvavši se po čuvenoj viktorijanskoj zvezdi mjuzik hola Lili Lengtri, izašla na scenu.

 

Ubrzo se zaljubila u Čarlsa Čaplina starijeg, sina mesara koji je postao glumac, koga je upoznala kada su oboje igrali u popularnoj komičnoj operi.

 

Uvek sanjar i očarana pričom o Napoleonovoj supruzi Žozefini od dronja do bogatstva, Hana je rekla da ju je privukao Čarli stariji zbog njegove sličnosti sa francuskim carem.

Ali tri godine kasnije napustila ga je i, još kao tinejdžerka, pobegla u Južnu Afriku sa drugim ljubavnikom, Sidnijem Hoksom, prevarantom koji se predstavljao kao bogati aristokrata sa ogromnim kolonijalnim imanjima.

 

Novo istraživanje je uverilo Vajsmanovu da je Hoks u stvari bio makro koji ju je odveo u grad Vitvatersrand koji je procvetao zlatnom groznicom i primorao je, kao i mnoge druge lakoverne devojke tog vremena, da radi kao prostitutka u plesnim salama koje opslužuju ljude željne seksa.

 

Do 1884. Hani je bilo dosta, i iako je bila trudna sa Hoksom, odlučila je da se vrati kući u Englesku i potraži svoju staru ljubav, Čarlsa Čaplina.

 

Hoksov sin, koji se takođe zove Sidnej, rođen je sledeće godine, ali su ona i Čaplin nastavili svoju romantičnu vezu i zajedno radili na londonskoj sceni.

Godine 1886. venčali su se i dobili dete, komičnog genija Čarlija Čaplina, rođenog 1889.

 

 

Mali dečak je obožavao svoju majku, sećajući se nje kao nežne i lepe sa ljubičastim očima i svetlom kosom toliko dugom da je mogla da sedi na njoj. Voleo je način na koji ga je oblačila u somot i rado se sećao kako će glumiti imaginarne scene iz života jedne od svojih mnogobrojnih heroina, kurtizane iz 17. veka Nel Gvin, ljubavnice Čarlsa II.

 

Ali Hana nije bila moderna glumica ili verna žena kakvu je njen mali sin zamišljao.

 

Čak ni Čaplinova deca nikada nisu znala istinu

 

Ubrzo je ponovo napustila Čarlijevog oca, ovog puta zbog veze sa poznatijim glumcem, Leom Drajdenom, sa kojim je dobila trećeg sina.

 

Ubrzo je počela da razvija zaslepljujuće migrene, praćene zastrašujućim halucinacijama. Glavobolje, koje su trajale i do mesec dana, onemogućavale su je da čuva svoje dečake i odvedeni su u sirotište.

Čarli je tada imao samo sedam godina.

Ovog puta Hana se oporavila dovoljno da povrati svoju decu, ali od tada joj je bio promenjen karakter. Opsednuta svojim slabim zdravljem, prihvatila je religiju u pokušaju da pronađe lek. Sada, umesto da izađe na scenu, provodila bi večeri glumeći scene iz Biblije za svoje dečake kod kuće.

 

Čarli, naravno, u ovom trenutku nije imao pojma šta nije u redu sa njegovom majkom i zaključio je da je njeno bizarno ponašanje osmišljeno posebno da ga povredi.

 

Godine 1898. dijagnostikovan je kao sifilitičar i patila je od nasilnih psihotičnih epizoda karakterističnih za tercijarni stadijum bolesti. Sifilis bi takođe bio uzrok njenih strašnih glavobolja, jer su i one simptom bolesti.

Mogu se javiti i do deset godina nakon početne infekcije, a Hana ju je sigurno dobila dok je radila kao prostitutka u Južnoj Africi.

Ako se ne leči, bolest je uzela takav danak na Čaplinovoj majci da je do svoje 35. godine bila zatvorena u mračnu ludnicu Kane Hil na periferiji Londona, gde je morala da bude smeštena u tapaciranoj sobi.

 

Tom prilikom su njeni sinovi poslati da žive kod Čaplina starijeg koji je bio alkoholičar. Sve vreme Čarli je žudeo za majkom i bio zgrožen njenim stanjem. 

Na kraju, Hana je puštena iz Kejn Hila, a majka i sinovi su se ponovo okupili u jeftinoj sobi na poslednjem spratu pored klanice u londonskom Keningtonu, gde je zarađivala za život kao krojačica.

 

Ovog puta njen prihod je dopunio Čarlijev otac, koji je počeo ozbiljnije da shvata svoje očinske obaveze.

 

I mladi Čarli je bio podstaknut da doprinese porodičnom prihodu radeći ono što je najviše voleo – nastupom. Međutim, još jednom je njegova sreća bila kratkog veka.

 

Godine 1901, njegov otac je umro od ciroze jetre, sa samo 37 godina, i sahranjen je u grobu siromaha.

 

 

Zatim, dve godine kasnije, njegova majka je doživela nervni slom i ponovo je hospitalizovana.

 

Čarli je bio tada osetljivi 14-godišnjak, duboko šokiran njenim buncanjem i halucinacijama koje su bile praćene „pijanim hodom“ – sve karakteristično za razaranja tercijalnog sifilisa.

 

Da stvar bude gora, ovaj put je Čarli ostao potpuno sam u porodičnom stanu, a iz bede u kojoj je živeo spašen je samo povratkom u London svog polubrata Sidneja, sada 19-godišnjeg brodskog stjuarda. .

 

Stariji momak je ulepšao mladog Čaplina i poveo ga po pozorišnim agencijama.

 

Ubrzo su oboje imali glumačke poslove i mogli su sebi da priušte da šalju novac svojoj majci. Ali u roku od godinu dana ponovo je pronađena kako luta ulicama i vraćena je u bolnicu.

 

 

Sada je bila tako patetična figura da je Čarli jedva podnosio da je poseti.

Umesto toga, on se bacio na svoj posao, služeći šegrtovanje u muzičkim salama širom zemlje i učeći šamar, burleskne rutine koje bi ga učinile zvezdom.

 

Iako je pretrpeo mnoge neuspehe – često izviždan van scene, baš kao i njegova majka – konačno je sklopio unosan ugovor sa velikim impresariom Fredom Karnom.

 

Ali iako Čarlijev glumački talenat nije bio pod sumnjom, na njegove odnose sa ženama je trajno uticala nestabilnost njegove majke. Dugo vremena nije imao pojma kako da se ponaša prema devojkama, a jedini pratioci su mu bile lake žene sa Pikadilija.

 

 

A kada se 1908. konačno zaljubio u 15-godišnju glumicu Heti Keli, uplašio ju je tako što ju je odmah zaprosio. Zatim, kada ga je Heti odbila, proveo je ostatak života maštajući o ponovnom zanosu sa njom.

 

Na kraju je jedna od produkcija Freda Karna donela Čaplinu kartu za Ameriku, gde će zaraditi svoje bogatstvo.

 

Tada je imao 21 godinu i bio je toliko samouveren da je, kada se njegov brod približio dokovima na Menhetnu, skinuo šešir i povikao: „Ameriko, dolazim da te osvojim! Svaki muškarac, žena i dete imaće moje ime na usnama – Čarls Spenser Čaplin!’

 

Mali glumac je dvaput prešao Atlantik pre nego što se njegovo hvalisanje ostvarilo. Obišao je Ameriku od obale do obale i tvrdio da je na putu spavao sa 2.000 žena.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

Bonus video:

Novinar postao stendap komičar

 

( Glossy )