Životna priča omiljenog Pikada iz Zvezdanih staza

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Patrik Stjuart, glumac prepoznatljivog glasa i izuzetne scenske harizme, preminuo je u 86. godini, ostavljajući iza sebe karijeru dugu više od šest decenija.

Publika ga pamti kao kapetana Žan-Lika Pikarda iz “Zvezdanih staza” i profesora Čarlsa Ksavijera iz filmskog serijala “Iks-men”, ali put do svetske slave za njega nije bio ni lak ni brz.

Detinjstvo obeleženo siromaštvom i teškim porodičnim iskustvima

Patrik Stjuart rođen je 13. jula 1940. godine u Mirfildu, u engleskom Jorkširu. Odrastao je u skromnoj radničkoj porodici, kao najmlađi od trojice sinova. Njegova majka Gledis radila je u tekstilnoj industriji, dok je otac Alfred bio profesionalni vojnik.

Detinjstvo mu nije bilo bezbrižno. Porodica je živela u teškim materijalnim uslovima, a glumac je kasnije otvoreno govorio o nasilju kojem je prisustvovao u porodičnom domu. U autobiografiji “Making It So”, objavljenoj 2023. godine, vratio se bolnim uspomenama i opisao kako su ta iskustva uticala na njega.

Uprkos svemu, još kao dečak pokazivao je interesovanje za glumu. Posebno važnu ulogu imao je jedan od njegovih nastavnika, koji ga je upoznao sa Šekspirovim delima i podstakao da ozbiljnije razmisli o pozorištu.

Stjuart je rano napustio školovanje i počeo da radi, između ostalog i kao mlađi novinar u lokalnim novinama. Jedno vreme prodavao je nameštaj kako bi uštedeo novac za glumačko obrazovanje. Godine 1957. dobio je stipendiju za školu Bristol Old Vic, što je označilo prekretnicu u njegovom životu.

Šekspir mu je otvorio vrata velike glume

Profesionalnu glumačku karijeru započeo je 1959. godine, a ubrzo je postao deo britanskog pozorišnog sveta. Godine 1966. pridružio se Kraljevskoj šekspirovskoj kompaniji, u kojoj je proveo značajan deo karijere.

Na sceni je izgradio reputaciju ozbiljnog i posvećenog glumca, poznatog po preciznoj dikciji, snažnoj interpretaciji i sposobnosti da i najzahtevnije tekstove učini razumljivim publici. Tumačio je brojne Šekspirove likove, a pozorište je ostalo važan deo njegovog profesionalnog identiteta čak i kada je postao svetska zvezda.

Njegov put pokazao je da uspeh ne mora da dođe preko noći. Pre nego što je osvojio televizijsku i filmsku publiku, godinama je usavršavao zanat na pozorišnim daskama, daleko od glamura Holivuda.

Kapetan Pikard učinio ga je svetskom zvezdom

Prekretnica u njegovoj karijeri dogodila se 1987. godine, kada je dobio ulogu kapetana Žan-Lika Pikarda u seriji “Zvezdane staze: Sledeća generacija”.

U to vreme imao je 47 godina i već izgrađenu pozorišnu karijeru, ali nije mogao da pretpostavi koliko će mu ta uloga promeniti život. Čak je bio uveren da neće dobiti posao, a kasnije je govorio da je u početku očekivao da će ga producenti brzo zameniti.

Dogodilo se upravo suprotno. Serija je trajala sedam sezona, od 1987. do 1994. godine, a Stjuartov kapetan Pikard postao je jedan od najpoznatijih likova naučnofantastične televizije.

Za razliku od tipičnog akcionog heroja, Pikard je bio intelektualac, diplomata i lider koji je često pokušavao da sukobe reši razgovorom, razumom i poštovanjem različitosti. Stjuart mu je dao autoritet, ali i ljudskost, čime je osvojio publiku širom sveta.

Ulogu je kasnije ponovio u četiri filma iz franšize, a zatim se vratio liku u seriji “Zvezdane staze: Pikard”, koja je počela da se prikazuje 2020. godine.

Profesor Iks postao je još jedna njegova velika uloga

Iako su ga ljubitelji naučne fantastike već dobro poznavali, nova generacija gledalaca otkrila ga je kroz filmove “Iks-men”.

Stjuart je 2000. godine prvi put zaigrao profesora Čarlsa Ksavijera, poznatog kao profesor Iks, osnivača škole za mlade mutante i mentora junacima koji se bore za prihvatanje i ravnopravnost.

Njegov lik bio je potpuno drugačiji od kapetana Pikarda, ali je imao slične osobine, smirenost, mudrost, moralnu doslednost i veru u mogućnost mirnog rešavanja sukoba. Upravo je zbog toga Stjuart bio idealan izbor za ulogu koja je zahtevala da istovremeno deluje autoritativno, ranjivo i saosećajno.

Profesora Iksa tumačio je u više filmova tokom narednih godina, uključujući “Iks-men 2”, “Iks-men: Poslednja bitka” i “Logan”. Njegova dugogodišnja povezanost s tim likom učinila ga je jednim od najprepoznatljivijih glumaca u svetu filmskih adaptacija stripova.

Ipak, Stjuart nikada nije želeo da ga publika pamti samo po naučnofantastičnim ostvarenjima. Nastavio je da radi u pozorištu, igrao u istorijskim dramama i komedijama, a njegov glas mogao se čuti i u brojnim animiranim filmovima i televizijskim projektima.

Prijateljstvo s Ijanom Mеkеlеnom trajalo je decenijama

Jedan od najpoznatijih odnosa iz Stjuartovog profesionalnog života bilo je prijateljstvo s kolegom Ijanom Mekelenom, koji je u serijalu “Iks-men” igrao Magneta.

Njih dvojica upoznali su se još tokom rada u britanskom pozorištu sedamdesetih godina. Iako su na ekranu često bili suprotstavljeni, u stvarnom životu razvili su blisko prijateljstvo, obeleženo humorom, međusobnim poštovanjem i javnim iskazivanjem naklonosti.

Mekelen je 2013. godine čak vodio ceremoniju venčanja Stjuarta i njegove treće supruge, pevačice i autorke pesama Sani Ozel.

Tri braka i porodica daleko od reflektora

Stjuart se prvi put oženio Šeilom Falkoner 1966. godine. U tom braku dobili su dvoje dece, sina Danijela i ćerku Sofiju. Njihov brak trajao je do 1990. godine.

Godine 2000. oženio se Vendi Njus, s kojom je ostao u braku do 2003. godine. Deset godina kasnije, 2013, stupio je u brak sa Sani Ozel, koja je bila uz njega do poslednjih dana.

Iako je decenijama bio deo svetske filmske industrije, Stjuart je privatni život uglavnom držao dalje od prevelike pažnje javnosti. U intervjuima je, međutim, umeo da govori iskreno o svojim greškama, odnosima i stvarima koje bi danas uradio drugačije.

Bolno iskustvo pretvorio je u borbu protiv nasilja

Jedan od manje poznatih, ali važnih aspekata njegovog života bio je aktivizam protiv nasilja u porodici. Stjuart je govorio o nasilju kojem je njegova majka bila izložena i podržavao organizacije koje pomažu osobama koje trpe zlostavljanje.

Njegov angažman nije bio samo javni gest. Oslanjao se na lično iskustvo i uverenje da je važno prekinuti ćutanje o nasilju, naročito kada ono ostaje skriveno iza zatvorenih vrata.

Tokom karijere dobio je brojna priznanja, a 2010. godine britanska kraljica Elizabeta II proglasila ga je vitezom za doprinos dramskoj umetnosti. To priznanje bilo je potvrda njegovog značaja ne samo za film i televiziju već i za britansku kulturu.

Poslednji dani i nasleđe koje ostaje

Vest o Stjuartovoj smrti objavljena je 29. oktobra 2026. godine. Prema saopštenju njegovog predstavnika, glumac je prethodno bio suočen sa Alchajmerovom bolešću i demencijom. Preminuo je dan ranije, u svom domu u Los Anđelesu, okružen porodicom i prijateljima.

Njegov odlazak označio je kraj jedne izuzetne karijere, ali ne i kraj njegovog uticaja. Za ljubitelje “Zvezdanih staza” zauvek će biti kapetan Pikard, čovek koji je pokazivao da se prava snaga lidera ogleda u razumu i odgovornosti. Za publiku “Iks-mena” ostaće profesor Iks, simbol mudrosti, tolerancije i nade.

Za one koji su pratili njegov život izvan ekrana, Patrik Stjuart biće primer čoveka koji je iz skromnih i teških početaka stigao do svetske slave, a sopstvena bolna iskustva pretvorio u razlog da pomogne drugima.

Bonus video:

Rod Stjuart peva veliki hit