Životna priča Robina Viiijamsa

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Robin Vilijams, koji je rođen na današnji dan u Čikagu, ostao je upamćen kao jedan od najvoljenijih glumaca i komičara svih vremena.

Postao je legenda još za života zahvaljujući neiscrpnoj energiji, daru za improvizaciju i sposobnosti da nasmeje milione, ali iza osmeha koji je pokazivao publici se krilo mnogo tuge, koja je eskalirala kada je 2014. oduzeo sebi život. Njegova iznenadna smrt je potresla svet, a tek kasnije su mnogi saznali kroz kakve je lične borbe prolazio.

Usamljeno detinjstvo mu je otkrio dar za komediju

Robin je odrastao u imućnoj porodici. Njegov otac Robert bio je direktor u kompaniji Ford, dok je majka Lori bila manekenka u mladosti, a oboje su imali decu iz prethodnog braka kad je Robin došao na svet 1951.

Materijalno nije oskudevao, ali mu je u detinjstvu nedostajalo ono najvažnije – osećaj bliskosti.

Kasnije je njegova majka priznala da tada nije bila svesna koliko se njen sin osećao usamljeno, a u pokušajima da dođe do njene pažnje Robin se stalno borio da je nasmeje. Tako je upravo, kao dečak, i otkrio svoj dar za humor koji će kasnije osvojiti svet.

Komedija kao način da pobegne od stvarnosti

Ni školski dani nisu bili mnogo lakši. Boravak u muškom internatu ostavio je dubok trag.

– Proveo sam tri godine u muškom internatu – pričao je Robin svojevremeno. – Ličio mi je dosta na onaj u filmu “Društvo mrtvih pesnika”. Dosta su me gnjavili. To nije bilo samo fizičko zlostavljanje, već i intelektualno. Jesam očvrsnuo, ali sam se i povukao u sebe. Postao sam rezervisan u odnosu s ljudima. Jedino mi je komedija omogućavala da to prebrodim.

On je uvek pričao da je velika zabluda da su komičari srećni ljudi.

– Komedija te iscrpljuje. Uzima svoj danak. Ako još moraš i da putuješ, sve je još brutalnije. Životni stil uvek uključuje zabave, piće i drogu. Mnogi samo dignu ruke – istakao je Robin.

Nakon što je odustao od studiranja na slavnom Džulijardu, prestižnoj školi scenskih umetnosti za koju je dobio stipendiju, Robin Vilijams nije mogao da nađe posao kao glumac u San Francisku.

Zato se okušao u komičarskoj radionici u lokalnoj luteranskoj crkvi, gdeje prve stend-ap nastupe održao u podrumu.

Borba sa zavisnošću

Početkom sedamdesetih uplovio je u svet stend-ap komedije, u kom je stekao veliku popularnost. U tom periodu koristio je kokain, a kasnije je otvoreno govorio o zavisnosti.

Posebno ga je pogodila smrt prijatelja i kolege Džona Belušija, koji je preminuo od predoziranja.

– To me je otreznilo – priznao je Robin, koji je svojvremeno istakao da je droga za njega predstavljala način da pobegne od problema.

– Drugi se osećaju ubrzano na kokainu, mene je usporavao.

Prvi put je glavnu ulogu igrao u filmu “Popaj”, a to je samo jedna od brojnih uloga po kojima ga publika širom planete danas pamti. Osvojio je Oskara za najboljeg sporednog glumca u filmu “Dobri Vil Hanting“, a nominovan je još tri puta, za uloge u ostvarenjima “Dobro jutro, Vijetname”, “Društvo mrtvih pesnika” i “Kralj ribara”.

Mnogima je, međutim, najdraži kao “Gospođa Dautfajer”, drugi ga obožavaju kao odraslog Petra Pana u fantaziji “Kuka”, milioni su odrastali gledajući iznova kako se bori protiv magičnog sveta u “Džumandžiju”, dok ima i onih kojima je prva asocijacija na ime Robina Vilijamsa njegov glas, koji je “pozajmio” Duhu u “Aladinu”.

Tri braka i porodica na prvom mestu

Nakon burnog perioda, nastupio je najmirniji u njegovom životu: kad je postao otac prvi put. S prvom suprugom Valeri Velardi je u braku proveo deset godina, a ona je kasnije priznala koliko je pokušavala da sačuva porodicu dok je glumac bio daleko od kuće, na filmskim setovima širom Amerike, a ona sama sa sinom Zekom.

– Želela sam samo da se na kraju vrati kući – kazala je jednom prilikom.

Posle razvoda je započeo vezu s Maršom Garsez, koja je ranije bila dadilja njegovog sina. S njom je dobio ćerku Zeldu i sina Kodija, ali ni taj brak nije opstao. Kasnije se oženio Suzan Šnajder, koja je ostala uz njega do poslednjih dana života.

Povratak starim navikama

Iako je godinama uspevao da se drži dalje od alkohola i narkotika, iskušenja su se povremeno vraćala.

– Sećam se jednog snimanja na Aljasci 2003. godine – prisetio se u jednom intervjuu. – Ugledao sam u prodavnici bočicu viskija i u sebi začuo glas kako mi govori da mogu samo da probam. Samo jednu. A nedelju dana kasnije bilo je toliko praznih boca da sam mogao da sviram na njima.

Njegova supruga Suzan je nakon glumčeve smrti tvrdila da je poslednjih osam godina života bio trezan, iako je ranije više puta vodio tešku borbu sa zavisnošću.

Uspeh nije mogao da utiša nesigurnost

Iako je ostvario impresivnu karijeru, Robin je često sumnjao u sebe. Njegov sin Zak kasnije je objasnio koliko je glumac lično doživljavao svaki profesionalni neuspeh.

– Tatina sreća je uvek bila povezana sa uspehom u karijeri – objasnio je kasnije njegov sin Zak. – Kad njegov film ne bi postigao veliku gledanost, on je to prihvatao kao svoju grešku. Kao napad na njega. Bilo nam je teško da to gledamo.

Vremenom su počeli i ozbiljni zdravstveni problemi. Gubio je težinu, sve teže pamtio tekstove i izbegavao nastupe pred publikom, pa je bližnjima postalo jasno da Robin Vilijams više nije onaj stari.

Prava dijagnoza je otkrivena tek posle njegove smrti

Jedanaestog avgusta 2014. svet je šokirala vest da je Robin Vilijams pronađen mrtav i da je najnasmejaniji čovek Holivuda digao ruku na sebe.

Prema pisanju medija, glumac se obesio u svom domu, a potom je objavljeno da mu je dijagnostikovana demencija Levijevih tela, koju prate promene u kretanju, razmišljanju i raspoloženju.

Vilijamsu su prethodno lekari dijagnostikovali i Parkinsonovu bolest, ali se tek nakon njegove smrti ispostavilo da je bolovao od demencije sa Levijevim telima, neurodegenerativnog oboljenja koje može da izazove ozbiljne poremećaje pamćenja, ponašanja, sna i pokreta.

Njegova supruga kasnije je opisala kroz šta je prolazio.

– Robin je gubio razum i toga je bio svestan. Možete li da zamislite kakav je bol osećao dok je raspadao pred sopstvenim očima? –napisala je njegova udovica Suzan, koja je bolest nazvala “teroristom u njegovom mozgu”.

Robinova tragedija je pogodila ceo svet, ali je najdublji trag ostavila na njegovu porodicu. Glumčev sin Zak je otvoreno govorio o tome da se i sam suočavao sa anksioznošću, depresijom i problemima sa alkoholom i drogom.

– Još kad sam bio adolescent, shvatio sam da mi alkohol i droga pomažu da umirim um – ispričao je Zak u jednom intervjuu. – Postalo mi je normalno da ih koristim kako bi obuzdao mozak koji juri kao lud… a onda sam počeo da uviđam koliko ličim na oca.

– Anksioznost, depresija, droga, alkohol, pijem kao on. Celog života se patim s mentalnim problemima. Međutim, sad kad sam i ja postao otac, zakleo sam se da prekinem ovaj ciklus – odlučio je Zak.

Mnogi, ipak, nisu ni slutili kroz šta je Robin Vilijams prolazio pred smrt. Dok je snimao svoj poslednji film “Luda noć u muzeju: Tajna faraona”, mučio se da zapamti svoje replike. Navodno je jecao u svojoj garderobi, a čuli su ga i da se žali kako “više ne ume da bude zabavan”.

Poslednjih meseci se borio protiv teške anksioznosti i nesanice jer još uvek nije imao pravu dijagnozu.

Dan pre nego što je pronađen bez znakova života, vratio se kući, završio svakodnevne obaveze i odneo supruzi Suzan časopise. Pre nego što su otišli na spavanje, poslednje reči su mu bile:

 Laku noć, ljubavi moja.

Sutradan ujutru, glumac je pronađen mrtav, samo nedelju dana pre zakazanog testiranja u bolnici specijalizovanoj za neurokognitivne probleme.

 

Ukoliko pomišljate na samoubistvo ili sumnjate da na njega pomišlja neko vama blizak, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida.  Razgovori nisu ograničeni, a linija radi neprekidno – 24 časa, sedam dana nedeljno. Broj kol-centra je 011/7777-000

BONUS VIDEO

Depresija se često maskira u telesne simptome

( T.S.R. )