Životna priča Šarliz Teron na njen 51. rođendan

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Šarliz Teron danas važi za jednu od najuspešnijih holivudskih glumica, a njen talenat je krunisan Oskarom za najbolju glumicu 2004. godine, za ulogu u filmu “Monstrum”. Nakon toga je dobila još dve nominacije za najprestižniju glumačku nagradu, a izgradila je karijeru koja joj je omogućila da bira projekte i uloge koje želi.

Njena najnovija uloga je Kalipso u “Odiseji” Kristofera Nolana, najiščekivanijem filmu 2026. godine, a nema sumnje da ćemo je još dugo gledati u vrhunskim ostvarenjima.

Odrasla je gledajući nasilje

Ipak, put do uspeha Šarliz Teron je bio potpuno drugačiji od života koji danas vodi. Detinjstvo je provela u Južnoj Africi, u porodici čiji je svakodnevni život bio obeležen alkoholizmom i nasiljem. Njen otac Čarls Teron je bio alkoholičar, a najveći deo njegovog besa bio je usmeren prema Šarlizinoj majci Gerdi.

Glumica je godinama gledala majku kako trpi nasilje, a situacija je kulminirala 1991. godine, kada je Šarliz imala 15 godina. Njen otac je jedne večeri, u alkoholisanom stanju i naoružan, došao kući.

Šarliz je kasnije govorila da se čitava priča ne može posmatrati samo kroz ono što se dogodilo te noći.

– Mislim da je to mnogo komplikovanije od jedne noći traume u životu – rekla je glumica za Town & Country pre nekoliko godina.

Te večeri ona i majka bile su u spavaćoj sobi i pokušavale su da spreče Čarlsa da uđe. On je pucao kroz vrata, ali nijedna od njih nije povređena.

– Moj otac je bio toliko pijan da je čudo što mogao da hoda kada se pojavio u kući s pištoljem – ispričala je za NPR.

– Mama i ja smo bile u spavaćoj sobi, naslonjene na vrata kroz koja je on pokušavao da prođe. Obe smo se naslonile da ne bi mogao da ih otvori. Napravio je korak unazad i triput pucao u vrata. Nijedan metak nas nije pogodio, što je pravo čudo – ispričala je, dodajući da je njen otac bio “veoma bolestan čovek” i alkoholičar ceo život

Za Šarliz je otac zbog toga ostao upamćen prvenstveno kroz njegovu zavisnost i nepredvidivo ponašanje.

– Poznavala sam ga na samo jedan način – kao alkoholičara – priznala je Šarliz. – To je jedna prilično beznadežna situacija. Naša porodica je jednostavno bila zaglavljena u tome.

Majka ubila oca u samoodbrani

Gerda je te noći ubila supruga u samoodbrani. Ipak, Šarliz je kasnije više puta objašnjavala da nasilje u porodici nije moguće razumeti samo kroz jedan dramatičan događaj, jer strah i neizvesnost traju mnogo duže od samog incidenta.

– Svakodnevna nepredvidivost života sa zavisnikom je nešto na šta naviknete i što nosite ugrađeno u svoje telo do kraja života, to je više od događaja koji se desio jedne noći – naglašava.

Upravo zbog sopstvenog iskustva, glumica se tokom čitave karijere angažuje na podizanju svesti o nasilju u porodici. Osnovala je fondaciju Char­lize Theron Africa Outreach Project, a uključena je i u inicijativu #TogetherForHer, čiji je cilj podrška žrtvama i osobama koje su preživele nasilje.

Šarliz je takođe ambasadorka mira Ujedinjenih nacija. Posebno ju je zabrinula situacija tokom pandemije koronavirusa, kada su brojne žene i deca bili primorani da provode više vremena u svojim domovima, uključujući i one koji su živeli sa nasilnicima.

– Kada su nam rekli da spasavamo svoje živote, to je bilo smrtna kazna za mnoge žene i decu koji su bili prisiljeni da ostanu kod kuće s nasilnicima – naglasila je u intervjuu za Forbes.

Kako je “otkrivena” Šarliz Teron?

Posle ove teške epizode, Šarliz i njena majka su započele nov život, ne sluteći u kakvu će se modernu bajku od pretvoriti.

Šarliz je 1994. godine stigla u Los Anđeles s avionskom kartom u jednom smeru koju joj je kupila majka. Imala je svega 300 dolara, koje je morala da rasporedi za prve dane, pa je u početku živela u motelu i snalazila se kako je umela. Situacija je bila toliko teška da je, kako je kasnije pričala, čak krala hleb iz korpe u jednom restoranu kako bi imala šta da jede.

Prekretnica se dogodila kada je otišla u banku da unovči ček koji joj je majka poslala za kiriju. Banka je odbila da ga prihvati jer je bio iz druge države, a Šarliz nije imala američko državljanstvo. Dok je pokušavala da ubedi službenika da napravi izuzetak, iza nje je stajao agent za talente Džon Krozbi, koji je unovčio ček umesto nje i ostavio joj svoju vizitkartu.

Uz njegovu pomoć je došla do škole glume, a ubrzo su usledile i prve filmske prilike. Posle manje uloge bez replika u filmu “Deca kukuruza 3” 1996. godine dobila je prvu značajniju govornu ulogu u filmu “2 dana u dolini”, gde je igrala plaćenu ubicu Helgu Svelgen. Iako film nije oduševio kritiku, Šarliz je privukla pažnju, između ostalog i zahvaljujući sceni tuče sa likom koji je igrala Teri Hačer.

Ipak, već tada je bila svesna da bi njen izgled mogao da joj bude i prednost i prepreka u karijeri. Nije želela da je producenti zauvek posmatraju samo kroz jednu vrstu uloga.

– Mnogi ljudi su govorili: “Treba samo da udariš dok je gvožđe vruće” […] Ali ako stalno igraš istu ulogu, ne traješ. A znala sam da će mi, zbog mog izgleda, biti teže da se proširim na različite vrste uloga – objasnila je jednom prilikom.

Velika karijera Šarliz Teron

Išla je na audicije, nastavila da pohađa časove glume i trudila se da brusi svoj talenat, a vremenom je bilo sve više ponuda. Jedna od najznajačnijih uloga u tim prvim godinama Šarlizine karijere je bila ona u “Đavoljem advokatu“, jer je imala priliku da igra s Kijanuom Rivsom i živom legendom Holivuda Alom Paćinom. Usledilo je sve više zapaženih uloga, a kad je dobila ponudu za “Monstruma” umela je da iskoristi priliku.

Ugojila se oko 14 kilograma, obrijala obrve i nosila protetičke dodatke zbog kojih se uspešno transformisala u ubicu Ajlin Vurnos, što joj je donelo Oskara za najbolju glumicu.

Šarliz Teron je danas majka dvoje dece

Slavna glumica je danas majka dve ćerke, Džekson i Ogast, koje je usvojila 2012. i 2015. godine. Glumica je još ranije govorila da usvajanje za nju nikada nije bilo rezervna opcija, već prvi izbor kada je zamišljala svoju buduću porodicu.

– Čak i kada sam bila u vezama, uvek sam bila iskrena prema partnerima i govorila im da će usvajanje jednog dana biti deo moje porodice. To definitivno nije bila druga opcija za mene. Uvek je bila prva – rekla je Teron.

Kada govori o majčinstvu, posebno ističe koliko joj je važno da ćerke odrastaju sa samopouzdanjem i ponosom na to ko su i odakle dolaze.

– Želim da znaju ko su i želim da budu prokleto ponosne na to ko su – rekla je glumica, koja dodaje da je izgradnja njihovog samopouzdanja za nju “zavet” koji je sebi dala kada ih je dovela kući.

Džekson je, inače, u Šarlizin život stigla kao dečak.

– Da, i ja sam mislila da je ona dečak – rekla je glumica. – Dok me jednog dana nije pogledala u oči, kad je imala tri godine, i rekla mi: “Ja nisam dečak”. Obe mogu da otkriju ono što žele da budu, to nije nešto o čemu ja odlučujem. Moj posao, kao roditelja, jeste da ih volim i postaram se da imaju sve što im je potrebno da budu to što žele.

Glumica je, takođe, naglasila važnost upotrebe odgovarajućih zamena kada se priča o njenom detetu i moli ljude da imaju poštovanja.

– Priča moje ćerke je njena priča, a jednog dana će, ako odabere to, ispričati svoju priču. Imam osećaj da je važno da svet zna da bih cenila ako bi koristili pravilno zamenice kada govore o njoj. Sve je teže kako je starija kada ljudi pišu o njoj koristeći pogrešne zamenice. I ja sam za medije pričala o njoj upotrebljavajući pogrešne zamenice. To joj je povredilo osećanja. Ne želim da budem takva majka – naglasila je Šarliz Teron.

Kako je naglasila, ona vaspitava “dve prelepe, ponosne, tamnopute devojčice iz Afrike”, kao samohrana majka.

BONUS VIDEO

Obuka za borbu pod stresom

( T.S.R. )