Žiža Stojanović imala aferu sa Predragom Živkovićem Tozovcem

Žiža Stojanović, legendarna glumica koju je publika zauvek upamtila kao Canu Fontanu iz serije Srećni ljudi, preminula je prošle godine u Beogradu u 95. godini života. Iza bogate i uspešne karijere krio se život ispunjen velikim izazovima, porodičnim tragedijama i emotivnim pričama koje je dugo čuvala daleko od očiju javnosti.

– Tozovac je jedan šmeker. To je bila jedna šema u Beogradu kad sam bila mlada.

Iako je publika Žižu Stojanović pamtila po osmehu i vedrom duhu, iza kamera je vodila tešku životnu borbu. Najveći udarac doživela je kada je izgubila ćerku Sonju, koja je preminula nakon teške bolesti. Taj bolan gubitak ostavio je neizbrisiv trag u njenom životu, ali je glumica uprkos svemu uspela da pronađe snagu i utehu u svojim unucima, kojima je bila posebno posvećena.

S očima punim suza, Žiža je o svojoj porodici izjavila:

– To je moja sudbina i moja bol. To je moralo tako biti. Imam dvoje unučadi, unuka Uroša, koji je dirigent u Nemačkoj, i Anu, koja je završila farmaciju. To su moja najveća blaga -”.

Život glumicu nije štedeo ni u mladosti. Dobro je pamtila nemaštinu, ratne dane i stalnu borbu za egzistenciju, ali je uprkos svim teškoćama ostala istrajna i verna svojoj najvećoj ljubavi – glumi. Upravo su hrabrost, upornost i ogromna posvećenost umetnosti bile ono što ju je kroz najteže periode života vodilo napred.

Govoreći o svojim glumačkim počecima i vremenu kada je morala da se snalazi na razne načine kako bi opstala, ostavila je i potresno, ali upečatljivo svedočanstvo:

– Bosa sam išla u Abrašević jer je bio rat. Nisam se plašila nedaća. Bila sam mlada, pa nisam imala strahove. Kada sam ušla na audiciju, profesor me je tada pitao da li dobro pevam. Rekla sam mu da znam da pevam. Odigrala sam „Koštanu” i za nju dobila četiri hiljade dinara. Tada sam kupila nove cipele. Ceo Beograd je apludirao što više ne idem bosa.