radiobalkanfox
Dr Amir Kan upozorava da glavobolja, ubrzan rad srca i problemi sa varenjem mogu biti među 6 znakova da vas stres ozbiljno iscrpljuje.
Stres nije samo psihičko opterećenje, njegove posledice mogu se odraziti na čitav organizam.
Glavobolja, ubrzan rad srca, problemi sa varenjem, bolovi u mišićima, pa čak i višak kilograma mogu biti znaci da je telo predugo pod pritiskom.
Ubrzan tempo života, poslovne obaveze i svakodnevne brige često nas drže u stanju napetosti.
Tada organizam može ostati u takozvanom režimu “bori se ili beži”, koji je namenjen kratkotrajnoj reakciji na opasnost.
Kako objašnjava dr Amir Kan, lekar britanske Nacionalne zdravstvene službe, hormoni stresa – adrenalin i kortizol – korisni su kada se oslobađaju kratkotrajno.
Problem nastaje kada njihovo dejstvo traje predugo, jer tada mogu uticati na san, raspoloženje i različite funkcije organizma.
Dobra vest je da postoje načini da se posledice stresa ublaže. Prvi korak je da prepoznamo signale koje nam telo šalje.
1. Glavobolja i nagle promene raspoloženja
Česte tenzione glavobolje mogu biti jedan od pokazatelja da ste pod velikim stresom. Kod nekih osoba javljaju se i slabija koncentracija, zaboravnost i razdražljivost.
Dugotrajna izloženost stresu može biti povezana sa anksioznošću i lošijim raspoloženjem, a često narušava i kvalitet sna. Nedostatak odmora dodatno pojačava iscrpljenost i druge tegobe.
2. Ubrzan rad srca
Ako primetite da vam srce ubrzano kuca čak i kada mirujete, stres može biti jedan od mogućih uzroka.
Kada organizam proceni da je ugrožen, oslobađa adrenalin koji priprema telo za brzu reakciju. Posledica su ubrzani otkucaji srca i porast krvnog pritiska.
Dok je ovakva reakcija kratkotrajno korisna, dugotrajna izloženost stresu može predstavljati dodatno opterećenje za kardiovaskularni sistem.
Foto: Shutterstock
3. Česte infekcije
Dugotrajan stres može negativno da utiče na imunski sistem, zbog čega organizam postaje podložniji infekcijama, a oporavak može trajati duže.
Situaciju dodatno pogoršavaju nedostatak sna, neredovna ishrana i manjak fizičke aktivnosti, koji često prate stresne periode.
4. Problemi sa varenjem
Mozak i digestivni sistem tesno su povezani, pa emocionalno opterećenje može izazvati različite stomačne tegobe, piše womanandhome.com.
Dr Kan ističe da dugotrajna napetost može biti praćena nadutošću, bolovima u stomaku, dijarejom ili zatvorom. Kod osoba sa sindromom iritabilnog creva stres može dodatno pogoršati simptome.
5. Povećanje telesne težine
Kada smo pod stresom, češće posežemo za slatkišima i hranom bogatom mastima i solju.
Dugotrajni stres može uticati na apetit i doprineti nagomilavanju masnih naslaga, posebno u predelu stomaka.
Dodatni problem predstavljaju nesanica i smanjena fizička aktivnost, koje otežavaju održavanje zdrave telesne težine.
6. Bolovi u vratu i ramenima
U režimu “bori se ili beži” organizam priprema telo za moguću opasnost, zbog čega se mišići vrata, ramena i vilice zatežu.
Ako takva napetost traje dugo, mogu se javiti ukočenost, bolovi i osećaj konstantne fizičke iscrpljenosti.
Okidači ne moraju biti dramatični događaji, dovoljno je da se svakodnevno gomilaju poslovne obaveze, porodični problemi i lični pritisci.
Dr Kan upozorava da iscrpljenost, nedostatak energije i osećaj da nismo svoji ne treba automatski pripisivati lenjosti. Dugotrajan stres može biti jedan od razloga takvog stanja.
Kako da ublažite stres?
Male promene svakodnevnih navika mogu napraviti veliku razliku. Dr Kan savetuje:
✔️Više kretanja – svakodnevna šetnja od 10 do 15 minuta dobar je početak.
✔️Redovne pauze – nekoliko minuta odmora tokom radnog dana može poboljšati raspoloženje i koncentraciju.
✔️Kvalitetniji san – odlazite na spavanje i budite se u približno isto vreme.
✔️Vežbe disanja – sporo i duboko disanje može pomoći u smirivanju nervnog sistema.
✔️Postavljanje granica – ne preuzimajte više obaveza nego što možete da podnesete i zatražite pomoć kada vam je potrebna.
Ako stres počne ozbiljno da narušava svakodnevni život, razgovor sa psihoterapeutom ili lekarom može biti važan korak.
BONUS VIDEO
Istraživanje pokazuje da meki lumbalni pojas uz standardnu terapiju može da smanji bolove u donjem delu leđa i olakša svakodnevne aktivnosti.
GLP-1 lekovi zahtevaju poseban oprez kod osoba sa medularnim karcinomom štitaste žlezde, porodičnim rizikom za MTC i sindromom MEN2.
Viši fizioterapeut Lijam Stejpli otkrio je 4 načina koji mogu da ublaže bolove u leđima i pomognu vam da lakše zaspite.
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika sa Državnog univerziteta u Surgutu i Nacionalnog centra za biotehnologiju Kazahstana.
Istraživanje pokazuje da meki lumbalni pojas uz standardnu terapiju može da smanji bolove u donjem delu leđa i olakša svakodnevne aktivnosti.
Dodaj komentar