radiobalkanfox
Dramska umetnica Danica Ristovski jedna je od glumica koje svakoj ulozi daju posebnu emociju i pečat. Publika će je uskoro gledati u nastavku kultne serije “Priče iz radionice”, novom zajedničkom projektu “TS medije” i “Zilion filma”, u kojoj tumači sestru legendarnog Živote Govedarevića, kog je svojevremeno na malim ekranima oživeo čuveni Zoran Radmilović. U razgovoru za TV Ekran Danica otkriva koliko joj znači povratak priči uz koju je odrastala, zašto se nikada nije plašila malih uloga, kako danas bira projekte i zbog čega veruje da je gluma mnogo više od igre.
Trenutno snimate nastavak serije “Priče iz radionice”. Kakva je vaša uloga?
– Igram rođenu sestru Živote Govedarevića, koga je u prvom delu tumačio naš Zoran Radmilović. Zbog toga sam posebno potresena i uzbuđena, a videćete ovde i deo scenografije, gde se nalazi jedna Zoranova, zapravo Životina fotografija. Ovo je veliki omaž seriji koja je nekada okupljala decu. I ja sam tada bila dete, ne znam tačno koliko sam imala godina, ali to se nije propuštalo. Duh Zorana Radmilovića, Milene Dravić, drage Mire Banjac, Steve Žigona i Miće Tomića je tu negde oko nas, iako u drugom ambijentu. To je velika inspiracija za mene, a sigurna sam i za sve ostale kolege. Očekujem da će serija biti lepo prihvaćena i da ćemo svi biti na visini zadatka.
Danica Ristovski Foto: Antonio Ahel/ATAImages
Osećate li teret zato što je prvi deo bio kultna serija?
– Ne, ja prihvatam ulogu koju dobijem. Proces istraživanja, maštanja i kreiranja lika sigurno je najuzbudljiviji deo nastanka svake role koju radim.
Sreli smo se letos u Vrnjačkoj Banji, gde ste se poklonili publici s filmom “Saučesnici”.
– Vezana sam za Banju. Najlepša sećanja na taj grad nosim iz detinjstva, prvo kao devojčica, a kasnije i kao devojčurak. Svake godine dolazila sam s roditeljima, uglavnom na završni deo godišnjeg odmora, u Vrnjačku Banju, u hotel “Partizanka”, koji je blizu ovog hotela u kojem smo bili sada. Prošle godine, dok sam bila na festivalu, otišla sam da vidim u kakvom je stanju taj hotel, i on je još tu. Za njega se vežu moja primarna sećanja o Vrnjačkoj Banji, kao i za najpoznatiju razglednicu iz parka, koju smo slali najmilijima. Već tada sam maštala da budem glumica.
Foto: Marko Kranjc
Volite film i seriju “Saučesnici” i tu svoju ulogu. Da li je teži zadatak napraviti epizodnu rolu od glavne?
– Teže je napraviti efektnu ulogu. Ne plašim se malih uloga, svaka krije veliku priču. Princip glumačkog pristupa je isti, ali glavna uloga nudi širi dijapazon i više vremena za razvoj emotivne strukture lika. Epizodne uloge zahtevaju hrabrost i slobodu jer imate manji prostor i morate svaki sekund da iskoristite. Uvek se vežem za određeni trenutak, emotivnu rečenicu ili situaciju. Neke uloge se ne moraju pravdati, kao što ni ja ne pravdam lik frizerke koju igram.
Da li ste odbijali neke uloge, a danas se kajete?
– Retko sam odbijala uloge, možda dva ili tri puta. Smatram da je dobro, posebno u razvoju karijere, prihvatiti sve što vam se nudi, čak i male uloge. Često se iz malih scena razviju lepe saradnje. Glumac mora da radi, vežba i traga za slobodom izraza. Intuicija nije dovoljna, potrebni su rad i proces.
Neko ste ko uživa u glumačkim probama, u radu za stolom, kako u pozorištu, tako i kad radi film ili seriju…
– Imali smo dogovor za stolom s rediteljem Markom Novakovićem. Razradili smo odnose likova, posebno između moje frizerke Slavice i njenog muža, koga igra Zoran Cvijanović. On je bio uspešan sportista, ali je prekinuo karijeru i postao alkoholičar. Njihov odnos je složen, ali ona mu je mnogo pomogla. Slavica donosi tešku odluku da izda svog mrtvog muža i nastavlja život na osnovu te odluke.
Deo monahinja u seriji Foto: TS Media
Iza vas je i serija “Zvaćeš se Varvara”, koja vam je donela nagradu za najbolju epizodnu ulogu na Zlatiboru. Reakcije su podeljene.
– Serija je fantastična, ali publika je specifična. Neki ne razumeju tekst jer serija zahteva potpunu pažnju i učestvovanje. Oni koji poznaju delo Miloša Radovića i reditelja Dejana Zečevića mogu da uoče novi svet s mnogo obrta i flešbekova. To nije laka serija za gledanje dok radite druge stvari.
Glumci preko leta snimaju. Kakvo je bilo vaše leto?
– Odmarala sam se, provodila vreme s unucima, sinovima i prijateljima. Imam svoj ritam. Prošlog leta sam radila. Zvanično sam u penziji već pet-šest godina, ali penzija je samo forma. Stalno sam u pokretu, i mentalno i fizički.
Kako izgleda vaš dan u penziji? Imate li vremena za stvari za koje ranije niste imali?
– Uvek imam plan, bilo da radim ili ne. Kad radim, plan kroje drugi, a kad sam sama, imam plan A, B i C. Uživam u čitanju i učenju engleskog jezika, što je moj hobi. Imam diplomu Cambridge First Certificate i često rešavam testove. Volim da čitam o umetnosti, slikarima i rediteljima.
Slikar Miloš Bajić Foto: Beldocs promo
Ko su vam omiljeni umetnici i koje knjige volite da čitate?
– Intuitivno sam vezana za impresioniste. Slikar Miloš Bajić mi je favorit. Volim apstraktno slikarstvo jer je najdublje i asocijativno. Čitam romane o velikim slikarima, a mogu da preporučim “Izlet” o Renoarovoj slici.
Zapisujete li neka sećanja o svom životu?
– Zapisujem ponešto, ali nemam ambiciju da to objavim. Pisanje monografije ili memoara prepustila bih drugima, uz moju asistenciju.
Danica i Milica uživaju na odmoru
Poslednjih godina uživate u radu s Milicom Milšom i Žarkom Jokanovićem.
– Imala sam sreće da radim s njima i što smo postali prijatelji. Žarko mi je napisao neke od najlepših uloga u telenovelama, a s Milicom sam igrala u pozorištu i u serijama. Kad me Žarko pozove, ne pitam šta igram, samo prihvatim jer znam da je to nešto izuzetno.
– Biće novih poslova, ali polako. Volim da kažem da moje najlepše uloge tek dolaze.
Kako vi doživljavate glumu? Da li je to igra ili nešto više?
– Gluma za mene nije igra. To je uzbudljiv proces nastajanja, potreba za kreativnošću i emotivnim bogatstvom. To je mogućnost da budete neko drugi i da izrazite ono najbolje iz sebe. Gluma je posebna sloboda i umetnost posmatranja sveta i života.
Bonus video: Danica Ristovski o nagradama
Dodaj komentar