Emotivni oproštaj Ivane Mihić od Olivere Katarine

Srpska i jugoslovenska filmska, pozorišna i muzička scena ostale su bez jedne od svojih najvećih umetnica. Glumica i pevačica Olivera Katarina preminula je u 87. godini u Beogradu, a tužnu vest potvrdili su njeni najbliži.

Tokom višedecenijske karijere ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj i svetskoj umetnosti, osvojivši publiku upečatljivim ulogama, jedinstvenim glasom i harizmom po kojoj će zauvek biti upamćena. Njena smrt predstavlja veliki gubitak za kulturu, a iza sebe ostavlja bogato umetničko nasleđe, koje će nastaviti da živi kroz filmove, predstave i pesme. Cela Srbija se od nje oprašta, a za Kurir govori glumica Ivana Mihić.

– Oliveru sam upoznala još kad sam bila dete, kada smo njen voljeni sin Mane i ja, sa mojom mamom, primali paketiće u Udruženju glumaca. Uvek sam se divila njenoj hrabrosti, velikoj požrtvovanosti prema Manetu, njenoj vedrini i snazi, čak i u teškim životnim okolnostima u kojima se neretko nalazila.

Više meseci za vreme bombardovanja 1999. godine smo, sticajem okolnosti, provele zajedno, i ti dani će mi ostati u sećanju po njenoj mirnoći i sigurnosti koju je nama mlađima ulivala. Tada mi je poklonila svoju ličnu ikonicu da me čuva.

A jednom, tokom napada na zgradu Generalštaba, videvši da sam uplašena jer nisam mogla roditelje da dobijem telefonom, prišla je svom ormanu, otvorila ga, iz njega izvadila svoju tašnicu ukrašenu blistavim perlicama i rekla mi da je uzmem. Rekla mi je i da mogu da izaberem šta god hoću od njenih večernjih haljina iz prošlog vremena.

Pamtim njen živi smeh! Volela sam njen glas i njenu neobičnost! Mir njenoj duši – kaže Ivana.

– Umrla je sjajna pevačica, talentovana glumica i prelepa i samosvojna dama koja je decenijama plenila harizmom, originalnošću i nesputanom slobodom. Njene neponovljive pesme i besmrtne filmske role ostaće zauvek u srcu svih ljubitelja umetnosti sa širih balkanskih prostora – kaže za Kurir v. d. direktora Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović.

Za izuzetan doprinos domaćoj i evropskoj kinematografiji dobila je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke. Olivera Katarina i danas važi za jednu od najznačajnijih umetnica sa ovih prostora – ženu koja je podjednako snažno osvajala filmsko platno, pozorišnu scenu i koncertne dvorane širom sveta.

Nena Kunijević dugogodišnji urednik, reditelj i scenarista RTS-a, takođe se oprostila od Olivere Katarine

Život je nepredvidiv. Jedni odlaze, a drugi dolaze. Neki ljudi ostaju zauvek u našem sećanju, dok drugi s vremenom padnu u zaborav.

Olivera Katarina bila je ličnost koja je istovremeno izazivala divljenje i osporavanja, ali joj niko nije mogao osporiti ono što je zaista bila – jedna od najvećih srpskih umetnica i najveća zvezda nekadašnje Jugoslavije.

Njena nezaboravna uloga u filmu Skupljači perja otvorila joj je vrata svetske umetničke scene i donela priznanja o kojima su mnoge velike glumice i pevačice mogle samo da sanjaju. A zašto? Zato što je posedovala ono što se ne može naučiti niti steći – harizmu, autentičnost i umetničku snagu kakva se rađa veoma retko.

Iskreno se nadam da će joj Srbija, a posebno Beograd, odati počast dostojnu njenog imena i dela, onako kako je ona decenijama dostojanstveno predstavljala svoju zemlju pred svetom, naročito na festivalu u Kanu.

Nažalost, Srbija često svoje najveće velikane u potpunosti prepozna tek kada ih više nema. To je naša bolna navika.

Draga Olivera, želim da tamo gde si otišla pronađeš mir, poštovanje i ljubav koje nisi uvek dobijala u svojoj zemlji. Tvoje pesme, tvoje uloge i tvoj neponovljivi duh ostaju da žive zauvek.

Srbija te nije uzdigla do mesta koje si zaslužila ( zbog svog velikog uspeha) van granica Jugoslavije. Nadam se da će na ovom tvom poslednjem putu, oprati svoju savest i ispraviti decenijske greške

Počivaj u miru i neka ti je večna slava.

S dubokom tugom opraštam se od tebe, napisala je Nena.

Vreme sahrane i komemoracije biće naknadno saopšteni.

 Bonus video: Olivera Katarina na Kurir televiziji