radiobalkanfox
Neredovno vreme odlaska na spavanje, san kraći od osam sati, izloženost ekranima, kao obroci posle 21 čas mogu povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Iako san možda ne spada u klasične kardio treninge, stručnjaci ističu da je presudan za očuvanje kardiovaskularnog sistema. Nedavno istraživanje finskih naučnika pokazalo je da vreme odlaska na spavanje može biti presudna granica između visokog i zanemarljivog rizika od srčanog ili moždanog udara.
Tokom desetogodišnjeg praćenja navika više od 3.000 sredovečnih Finaca uz pomoć nosivih uređaja, istraživači su otkrili da dosledan odlazak u krevet u isto vreme svake večeri može drastično da smanji opasnost od srčanih oboljenja, čak i u slučajevima kada kvalitet i dužina sna nisu idealni. S obzirom na to da su bolesti srca vodeći uzrok smrtnosti u svetu, stručnjaci neprestano naglašavaju važnost jednostavnih životnih promena koje mogu spasiti život, piše New York Post.
Foto: Shuterstock
Naučni tim je utvrdio da tri faktora kroje naš rizik: vreme zaspivanja, vreme buđenja i takozvana središnja tačka sna (trenutak na pola puta između odlaska u krevet i buđenja).
Odlazak na spavanje u različito vreme
Osobe koje često menjaju vreme odlaska na počinak mogu imati i do dvostruko veći rizik od ozbiljnih srčanih problema u poređenju sa onima koji se drže stroge rutine.
Trajanje sna
Kod ispitivanih čiji je san trajao kraće od osam sati, neredovno vreme odlaska u krevet predstavljalo je ogroman faktor rizika. Sa druge strane, spavanje duže od osam sati pokazalo se kao prirodna zaštita za srce, bez obzira na to da li se odlazi na spavanje u isto vreme svake večeri (mada previše sna može nositi druge rizike, poput sklonosti ka dijabetesu).
Izloženost svetlu
Moderne navike poput gledanja u ekrane ili boravka pod jakim uličnim svetlom neposredno pred spavanje mogu povećati rizik od srčanog udara za čak 47 odsto.
Kasni obroci
Opsežna studija sprovedena na preko 100.000 odraslih otkrila je da unošenje poslednjeg obroka posle 21 čas uveče uvećava rizik od cerebrovaskularnih oboljenja, uključujući moždani udar, za 28 odsto.
Zašto nepravilan san muči srce?
Naš 24-časovni cirkadijalni ritam ima ključnu ulogu u regulaciji hormona, a lekari objašnjavaju da i srce i krvni sudovi poseduju sopstvene “unutrašnje satove”. Kada se ova ravnoteža naruši neredovnim spavanjem, dolazi do skoka krvnog pritiska, rasta nivoa kortizola (hormona stresa) i povećanja vrednosti C-reaktivnog proteina koji ukazuje na upale u krvnim sudovima. Varijacije u vremenu odlaska na počinak zapravo remete ovaj unutrašnji ritam i uskraćuju srcu preko potreban noćni oporavak.
Foto: Shutterstock
Istraživanje je takođe pokazalo da vreme buđenja samo po sebi nije imalo presudan uticaj na zdravlje srca u ovoj grupi, mada kardiolozi upozoravaju da buđenje uz nagle i glasne tonove alarma dodatno diže pritisak i stres. Pored toga, hronični stres, preobimno radno opterećenje i sagorevanje na poslu podjednako unižavaju kvalitet sna i ugrožavaju kardiovaskularni sistem.
Zbog sve gomile dokaza o važnosti odmora, Američko udruženje za srce zvanično je uvrstilo uredan san u svoj program “Life’s Essential 8”, postavivši ga rame uz rame sa pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i izbegavanjem nikotina.
BONUS VIDEO
Velika studija na 395.831 osobi pokazala je da indeks zaobljenosti tela bolje od BMI procenjuje rizik od infarkta.
Žućkaste naslage na kapcima i oko očiju nisu samo estetska mana. Nova istraživanja pokazuju da mogu biti rani pokazatelj povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.
Žućkaste naslage oko očiju nisu samo estetski nedostatak već mogu nagovestiti ozbiljne zdravstvene probleme kao što su infarkt i moždani udar.
Najnovija istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje svežeg soka od narandže može značajno da doprinese smanjenju rizika od srčanih oboljenja, uključujući infarkt i moždani udar.
Velika studija na 395.831 osobi pokazala je da indeks zaobljenosti tela bolje od BMI procenjuje rizik od infarkta.
Dodaj komentar