Izložba dela Vase Pomorišca

Poslednji stipendista Matice srpske, jedini naš slikar svoga doba školovan u Londonu, jedini vitražista na prostoru bivše Jugoslavije između dva svetska rata, nagrađivan i u Parizu, a skrajnut! Zaboravljen! Ko god prođe kroz odaje Galerije Matice srpske u Novom Sadu, u kojima je više od 140 dela Vase Pomorišca, za koga uglavnom nije ni čuo, izađe oduševljen. Pa se neretko vrati da opet vidi čuvene „Kartaše“, kojima je ravno vek.

– Vasa Pomorišac je umetnik prve polovine 20. veka, koji svojim stvaralaštvom treba da stoji rame uz rame s najvećim imena srpske likovne umetnosti, poput Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde… Nažalost, njegovo ime ostalo je skrajnuto u široj javnosti. Zato smo u okviru završetka obeležavanja 175 godina Galerije Matice srpske jubilej zaokružili velikom izložbom dela njenog poslednjeg stipendiste – kazuje nam Jelena Ognjanović, kustoskinja izložbe „Pomorišac, Vasa Pomorišac“, dok ulazimo u svet Pomorišca.

Rođen 1893. u Modošu, kako je bio naziv Jaše Tomića, od roditelja poljoprivrednika, Pomorišac je imao sreće da je u istom mestu bio i veliki srpski umetnik Stevan Aleksić, u čijem ateljeu i dolazi u dodir sa slikarstvom. Slede Minhenska akademija, Zagreb, Beograd, a najviše ga oblikuje London, gde je pohađao umetničku školu Sent Martin (Saint Martin Art School), ali ide i u Pariz.

I NOVČANICE

– Bavio se Pomorišac i ilustracijom, odnosno skicama za novčanice, pa je jedna od hiljadu dinara bila i u opticaju između dva rata. A radio je ilustracije za narodne i dečje pesme – navodi Ognjanovićeva, te su tu i scene proglašenja Dušanovog zakonika, krunisanje cara Dušana, Banović Strahinja, ali i skice za freskoslikarstvo, dok je crkvu u blizini Bijeljine i oslikao.

Na samom ulazu „pucamo“ na čuvene „Kartaše“, dospele iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

– Nastala je pod uticajem „Kartaša“ Sezana, koji je redovno imao izložbe u Londonu. Ali ipak predstavlja zanimljiv i drugačiji prikaz kartaša od Sezanovog – priča Ognjanovićeva dok se udesno „otvaraju“ impresivni crteži, živo svedočenje o Prvom svetskom ratu.

Kao podanik Austrougarske, jer Vojvodina tada beše u njenom sastavu, Pomorišac, koji je pisao ćirilicom na svim ovim crtežima, biva regrutovan u vojsku dvojne monarhije. Ali se predaje Rusima i priključuje srpskim dobrovoljcima s kojima preko Sibira, Mandžurije, Dalekog istoka, Indijskog okeana, Sueca i Aleksandrije stiže na Solunski front, u čijem proboju je učestvovao:

– Taj veliki put s vojskom zabeležio je u skicama i blokovima, koji su ovde iz Vojnog muzeja, i to je najzanimljivije. Prikazuje i ljude koji žive u tim područjima: Cejlon, Singapur, Aleksandrija…

Nalazimo i crtež iz Soluna 1918. Tu je i upečatljiva slika sa šlemom, koja je najverovatnije autoportret, nastala iste te 1918, čiji je naziv više nego jasan – „Čežnja za otadžbinom“.

Tu je i portret supruge Erike Veragut, švajcarske slikarke koju upoznaje u Londonu. Par dobija Jasminku i Gorjana, te gledamo i portret ćerke iz 1938.

– Prikazana je kao mlada dama, s položenim rukama i rukavicama, što daje prikaz nevinosti mladog bića – kazuje kustoskinja dok ulazimo u prostoriju sa 10 autoportreta.

– Dva nastala samo u četiri godine razlike pokazuju transformaciju, te Pomorišac po povratku iz Londona u Beograd uspostavlja osobiti stil i likovni jezik povezan sa srpskom srednjovekovnom umetnošću, te pokreće i umetničku grupu Zograf sa Živoradom Nastasijevićem, Zdravkom Sekulićem i drugima. Otuda na ovom autoporteretu potpuno drugačija vizija umetnika kao isposnika, u odeždi, s pozadinom koja ukazuje na epski momenat – priča Ognjanovićeva, a prolazimo pored Georgija koji ubiva aždahu s likom Vase Pomorišca.

VITRAŽ

Na osnovu skice vitraža koji nije izveden, a trebalo je da bude u „Aeroklubu“ pored jednog urađenog od pet metara, lane je, na inicijativu Galerije Matice srpske, napravljena manja verzija vitraža sa ateljeom Stanišić, kome je više od 100 godina. Upravo je Vasa Pomorišac s dedom sadašnje vlasnice sarađivao na izradi maltene svih vitraža koje je radio.

– Tu je i skica za vitraž, diplomski rad u Londonu – prikaz Svetog Đorđa, koji je bio krsna slava porodice Pomorišac, ali i zaštitnik Londona…

Život ga nije mazio, te mu 1941. umire sin Gorjan, a ubrzo i žena. Ostaje sam s ćerkom Jasminkom i upravo prikazani enterijeri govore o očaju i praznini nakon tragedije.

– Srećom, ubrzo će se oženiti Smiljkom Grbić, s kojom će dobiti Gordana i Bojana. Imali su letnju kuću u Martinščici, na ostrvu Cres, i tamo nastaju ovi potpuno drugačiji pejzaži, to je sada život koji dobija puno, porodično značenje – kazuje.

U opusu Vase Pomorišca portret je možda i najbrojniji, jer ne samo da je radio portrete prijatelja, a ovde su Milana Šlanga, Miodraga Markovića, Zdravka Sekulića, porodice Božin, već je i od njih živeo.

– Zanimljiv je portret Milanke Vasiljev koji je izložio na pariskom salonu 1938. i dobio srebrnu medalju Udruženja francuskih likovnih umetnika – govori Ognjanovićeva.

U Londonu završava i Centralnu školu za umetnost i zanate, te postaje jedini školovani vitražista između dva svetska rata na teritoriji Jugoslavije. Mnogi prolaze kroz Stari dvor, gde je beogradska vlast, a ne znaju da su onih 10 vitraža narodnooslobodilačke borbe i obnove zemlje posle Drugog svetskog rata delo Vase Pomorišca. Kao i ogromni vitraž na hotelu „Metropol“ u Beogradu, koji se vidi iz Bulevara. Vasa Pomorišac je otišao 1961, a toliko toga je ostalo. I da se videti i u Galeriji Matice srpske do 3. marta…

Jelena S. Spasić

Kurir