Kako da kokoške tokom zime nose svaki dan jaja?

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Jednog dana iz kokošinjca unesete gotovo punu korpu jaja, a već sledećeg ih pronađete tek nekoliko. Pre nego što kupite vitamine ili povećate količinu žitarica, proverite uslove u kojima vaše koke žive.

Pad proizvodnje jaja često nema veze sa tim da li ptice “dobijaju dovoljno hrane”. Kraći dani, nedostatak vode, vrućina ili hladnoća, stres, neadekvatna ishrana ili jednostavno starost jata mogu imati mnogo veći uticaj.

Važno je i realno očekivanje. Ne postoji trik kojim će svaka koka početi da nosi dvostruko više jaja nego što joj genetika i prirodni ciklus omogućavaju.

Formiranje jajeta traje približno jedan dan, a broj jaja zavisi od rase, starosti i fiziološkog stanja ptice. Međutim, ako je proizvodnja pala zato što su uslovi loši, njihovim popravljanjem moguće je napraviti veoma primetnu razliku.

1. Produžite dan, ali ne ukidajte noć

Svetlost je jedan od najvažnijih signala koji utiču na reproduktivni ciklus kokošaka. Kada se u jesen i zimu dan skraćuje, proizvodnja jaja kod mnogih jata prirodno opada.

Za nosilje se najčešće koristi režim od oko 14 do 16 sati svetlosti dnevno, uključujući prirodno i veštačko svetlo. Tajmer može biti veoma praktičan jer omogućava da raspored bude isti svakog dana.

Ipak, ne treba držati svetlo uključeno tokom cele noći. Kokoškama je potreban period mraka za odmor, a nagle promene u dužini osvetljenja mogu izazvati stres. Ako uvodite dodatno osvetljenje, bolje je da se raspored menja postepeno.

Kod mladih koka koje još nisu počele da nose jaja, režim svetlosti je drugačiji i ne treba pokušavati da se preranim produžavanjem dana na silu ubrza polna zrelost.

2. Žitarice nisu kompletan obrok

Kukuruz, pšenica i druge žitarice mogu biti deo ishrane, ali same po sebi nisu dovoljne za nosilje.

Kokoškama koje proizvode jaja potrebna je uravnotežena hrana sa dovoljno energije, proteina, aminokiselina, vitamina i minerala. Kompletna hrana za nosilje obično sadrži oko 16–18 odsto proteina, uz odgovarajući nivo kalcijuma potreban za formiranje čvrste ljuske.

Zato velike količine dodatnih žitarica ili ostataka sa stola mogu imati suprotan efekat od očekivanog. Ako njima zamenite deo kompletne hrane, zapravo razređujete hranljivu vrednost obroka.

Kalcijum u vidu školjki za ishranu može biti ponuđen odvojeno, ali on ne može nadoknaditi nedostatak proteina ili druge nutritivne probleme.

3. Voda mora da bude dostupna tokom celog dana

Prazna ili prljava pojilica može biti dovoljan razlog da proizvodnja jaja naglo padne.

Koke moraju imati stalan pristup svežoj vodi. Posebno tokom toplih dana, njihove potrebe za vodom značajno rastu, pa pojilice treba češće kontrolisati i dopunjavati. Tokom toplotnog stresa ptice mogu piti višestruko više vode nego u umerenim uslovima.

Nije dovoljno samo postaviti jednu posudu u kokošinjac. Proverite da li sve koke zaista mogu da joj priđu. Ako je pojilica premala, začepljena ili je dominantnije ptice blokiraju, deo jata može ostati bez dovoljno vode.

Vodu menjajte redovno, a leti pojilice držite u hladu kad god je to moguće.

4. Zaštitite ih od hladnoće, ali obezbedite dobru ventilaciju

Kada temperatura padne, koke počinju da nose manje jaja, naročito ako im je pod nogama vlažno i hladno.  Sve to može uticati na proizvodnju jaja, ali i na njihov opšti zdravstveni status. Istraživanja i veterinarske smernice povezuju hladnoća i stres koji ona izaziva povezana sa padom proizvodnje i promenama kvaliteta jaja.

Tokom zime najvažnije je da im bude toplo, ali je takođe bitna i dobra cirkulacija vazduha i dovoljne količine sveže vode. Ventilacija je neophodna da bi se smanjili vlaga i nakupljanje amonijaka. Ono što treba izbegavati jeste direktno strujanje hladnog vazduha preko ptica dok odmaraju.

5. Ne dozvolite gužvu oko hrane, vode i gnezda

Prenatrpan kokošinjac može napraviti mnogo više problema nego što se na prvi pogled vidi.

Ako se ptice guraju oko hranilica i pojilica, slabije ili niže rangirane koke mogu ostajati bez dovoljno hrane i vode. Slično važi i za mesta za odmor i gnežđenje.

Obezbedite dovoljno prostora za sve ptice i posmatrajte njihovo ponašanje. Ako se pojedine koke stalno sklanjaju, guraju ili ne uspevaju da priđu hrani i vodi, problem možda nije u količini resursa, već u njihovom rasporedu.

I gnezda treba da budu mirna, suva i relativno tamna. Kao praktična smernica često se koristi jedno gnezdo na oko četiri koke, a ako broj sakupljenih jaja iznenada padne, proverite i dvorište. Koke ponekad pronađu novo, skrovito mesto za nošenje, pa vlasnik pomisli da su jednostavno prestale da nose.

6. Stabilna rutina znači manje stresa

Kokoške ne vole velike i nagle promene.

Premeštanje jata, uvođenje novih ptica, promena hrane, buka, napadi pasa ili drugih životinja i velika promena uslova mogu uticati na proizvodnju.

Zato je bolje da hranjenje, puštanje iz kokošinjca i večernje vraćanje budu što predvidljiviji. Ako menjate hranu, prelazite na novu postepeno, a nove koke nemojte odmah ubaciti među postojeće bez odgovarajućeg odvajanja i praćenja zdravstvenog stanja.

Još jedna korisna stvar jeste da ne menjate sve odjednom. Ako istovremeno promenite hranu, osvetljenje i uređenje kokošinjca, biće teško utvrditi šta je zapravo pomoglo ili odmoglo.

7. Proverite starost i zdravlje pre nego što kupite bilo kakav dodatak

Ponekad nema greške u nezi. Koke jednostavno više nisu u periodu najveće proizvodnje.

Nosilje uglavnom imaju najveću produktivnost tokom prvog ciklusa, a sa godinama broj jaja postepeno opada. Proizvodnju može privremeno značajno smanjiti i mitarenje, kada ptica energiju usmerava na obnovu perja.

Zato nagli pad ne treba automatski pripisivati nedostatku vitamina.

Ako uz manji broj jaja primetite gubitak težine, bezvoljnost, odbijanje hrane, proliv, otežano disanje ili druge neuobičajene simptome, potrebno je potražiti savet veterinara. Nasumično davanje antibiotika ili antiparazitika nije dobra zamena za utvrđivanje uzroka problema.

Ne gledajte samo jednu korpu

Najbolji način da utvrdite šta se dešava jeste da nekoliko nedelja vodite jednostavnu evidenciju. Zapišite koliko jaja dobijate dnevno, koliko hrane troši jato i da li je bilo promena u vremenu, osvetljenju, ishrani ili ponašanju ptica.

Ako je proizvodnja pala zbog kratkog dana, loše ishrane, nedostatka vode ili toplotnog stresa, popravljanje uslova može doneti primetno poboljšanje. Ali ako koke već daju broj jaja koji odgovara njihovoj starosti i genetici, cilj nije da ih „naterate“ da nose više po svaku cenu.

Najviše jaja ne znači nužno najbolju negu. Dobro jato je ono koje ima dovoljno hrane i vode, miran prostor, odgovarajuće osvetljenje, dobru ventilaciju i uslove u kojima može da odmara i normalno funkcioniše. Tada proizvodnja može biti stabilnija, a koke zdravije i dugovečnije.

Bonus video:

Seki stigle kokoške

( Ilić Milica )