Kako je Aleksandar Srećković Kubura dobio nadimak

Impresivan broj uloga koje je ostvario tokom dugogodišnje karijere Aleksandra Srećkovića Kubure svrstava među najcenjenije domaće glumce. Ipak, iza uspeha stoje godine rada, discipline i velika ljubav prema profesiji koju je izabrao još kao veoma mlad.
Stalni član Narodnog pozorišta danas proslavlja rođendan, a malo ko zna da se prvi put na sceni nije pojavio kao glumac, već kao muzičar.

Kubura je ranije otkrio da je prvi dodir sa pozorištem imao u kraljevačkom teatru, gde je u predstavi „Običan čovek“ uskočio u orkestar kao violončelista.

Svirao je šlagere između činova, ali je već tada shvatio da je scena mesto na kojem želi da provede život.

– Prvi put kada sam stao na scenu kraljevačkog pozorišta, znao sam da želim da to bude moj poziv. Zahvaljujući muzici, odnosno violončelu, prepoznao sam da je to moje mesto. Iako tada nisam glumio, već samo svirao, znao sam da tu želim da ostanem – ispričao je glumac ranije za Kurir.

Iako je rođen u Beogradu, detinjstvo i školovanje proveo je u Kraljevu, odakle mu je otac.

– Iako sam rođen u Beogradu, u Kraljevo sam se odselio još kao beba jer mi je otac bio odatle. Tamo sam završio osnovnu, srednju i muzičku školu, a u Beograd sam se vratio 1991. na studije. Imao sam 18 godina – objasnio je za Kurir.

Publika ga godinama zna po nadimku Kubura, a iza njega stoji anegdota iz školskih dana. Kako je objasnio, sve je počelo posle manjeg incidenta na času istorije, kada su se u priči našli kubura-suvenir i zaboravljena kapisla koja je pukla.

– Nastao je još u osnovnoj školi, posle malog incidenta na času istorije u koji je bila uključena kubura (suvenir) i zaboravljena kapisla koja je pukla. Tom prilikom niko nije bio povređen, osim moje ocene iz vladanja. – poverio nam je glumac.

Pobegao iz grada i pronašao mir

Poznati glumac godinama unazad posvećen je i proizvodnji vina i rakije, a više puta je govorio da mu gradska gužva sve manje prija.

Pogledajte u galeriji kako izgleda seoski život Aleksandra Srećkovića Kubure:

– Volim tradiciju, zemlju, otvoren prostor, dobro i pre svega kvalitetno piće. Uživam u tome da radim i da u ruci držim proizvod koji sam od početka napravio. Živim u Srbiji, stoga su rakija i vino bili jedini logičan izbor – otkrio je za Kurir.

Otkrio je i da u Beograd dolazi uglavnom zbog poslovnih obaveza, dok slobodno vreme provodi van grada.

U emisiji „TV lica kao sav normalan svet“ ugostio je ekipu na svom imanju kod Trstenika, gde ostvaruje dugogodišnji san – da ima sopstveni vinograd.

– Nalazimo se u selu Poljna, trstenički kraj. Kum i ja smo iz Kraljeva, a u Ratini smo počeli sa vinima i pečenjem rakije. Ako Bog da, ovde bismo imali vinariju, a tamo destileriju. Polako se vraćamo selu i prirodi, bežimo iz grada – rekao je glumac.

Pogledajte u galeriji kako izgleda seoski život Aleksandra Srećkovića Kubure:

Aleksandar je otkrio da je u ovaj posao ušao sredinom 1990-ih, kada je moralo da se radi i zaradi, pa njemu današnji tempo i nije toliko naporan – da ide na probe, snimanja, predstave. Kada je reč o vinu, on tvrdi da što si iskusniji vinar, to ćeš pre napraviti vino po svom karakteru.

Govoreći o proizvodnji vina, glumac je istakao da piće često liči na čoveka koji ga stvara.

– Vino i gvožđe mogu da imaju karakter čoveka koji ih pravi. Moje vino mora da bude stameno, jako, da ima telo, snagu, ali da ne bude prenapadno. I da bude kompleksno, posebno posle prvog gutljaja – poručio je Aleksandar Srećković Kubura.

 Video: Život na selu Aleksandra Srećkovića Kubure