Koliko često treba ići na godišnji odmor

Mnogi godišnji odmor doživljavaju kao događaj koji se čeka mesecima, najčešće leti, kada se konačno spajaju slobodni dani radi odlaska na more ili na neko duže putovanje. Međutim, nova analiza sugeriše da takav pristup možda nije najbolji za oporavak od stresa. Prema nalazima istraživačkog rada iz 2025. godine, kraći i češći odmori mogli bi biti efikasniji od jednog dugog godišnjeg odmora.

Kako prenosi “Health and Me, istraživanje sugeriše da redovne pauze pomažu ljudima da se mentalno distanciraju od posla, brže oporave i dugoročno očuvaju bolje emocionalno stanje. Drugim rečima, odmor ne mora uvek značiti veliko putovanje ili duže odsustvo. Važan može biti i kraći predah raspoređen tokom godine, umesto čuvanja svih slobodnih dana za jednu dugu avanturu.

Jedan od važnijih zaključaka rada jeste da pozitivni efekti odmora nestaju već nekoliko nedelja nakon povratka na posao. Upravo zato autori smatraju da bi češći odmori mogli biti korisniji. U radu se navodi da česti kraći odmori pomažu ljudima da se lakše mentalno odvoje od poslovnih obaveza, što je ključno za oporavak od hroničnog stresa. Taj odmak može pomoći u smanjenju iscrpljenosti i bržem obnavljanju energije.

“Naglašavamo kako redovni odmori olakšavaju oporavak i poboljšavaju dobrobit, čime se smanjuje stres i poboljšava učinak. Zalažemo se za uključivanje čestih pauza u kulturu radnog mesta kroz praktične strategije za pojedince i organizacije”, napisao je Giridharan.

Autori rada ističu da dugotrajan stres povezan sa poslom može ozbiljno opteretiti telo i psihu. Upozorava se da takav stres iscrpljuje fiziološke i psihološke resurse, što se može manifestovati kroz povišen nivo kortizola, kognitivni umor i emocionalnu iscrpljenost.

Bez redovnog oporavka, to opterećenje se akumulira, što povećava rizik od sagorevanja, smanjuje produktivnost i negativno utiče na zdravlje. Zato autori smatraju da odmor ne bi trebalo posmatrati kao luksuz ili nagradu nakon perioda iscrpljivanja, već kao suštinski deo očuvanja zdravlja.

U istraživačkom radu pominje se i metaanaliza 22 studije koja je pokazala da odmori mogu imati psihološke, fiziološke i kognitivne koristi. Nakon odmora, zaposleni su prijavljivali manju iscrpljenost, bolje raspoloženje i veće zadovoljstvo životom. Neka istraživanja povezala su odmor i sa fiziološkim poboljšanjima, poput nižih nivoa kortizola, bolje varijabilnosti srčanog ritma i kvalitetnijeg sna.

Autori rada zaključuju da bi odmore trebalo planirati promišljenije, ne samo na nivou pojedinca već i na nivou poslodavaca i šire radne kulture. Umesto da se fokus stavlja samo na dužinu godišnjeg odmora, važnije bi moglo biti to koliko često zaposleni tokom godine imaju priliku za stvarni oporavak. Takav pristup bi mogao pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja i boljem radnom učinku.

Pogledajte video: Kad je najpovoljnije zakazati letovanje