radiobalkanfox
Iako u udžbenicima geografije zauzima malo mesta, reka Vrelo kod Perućca (blizu Bajine Bašte) je jedan od najinteresantnijih hidrografskih fenomena u Srbiji. To je snažan, bistar izvor koji izbija iz podnožja planine Tare, a njena posebnost leži u dužini: teče tačno 365 metara!
Reka Godina: Metar za svaki dan
Zbog svoje simbolične dužine – jedan metar za svaki dan u godini – reka Vrelo je dobila simpatičan nadimak “Reka Godina”. Ona predstavlja savršeni prirodni akvarijum:
Poreklo: Vrelo je snažna kraška ponornica. Voda koja izvire je izuzetno hladna (prosečno oko 10°C) i kristalno čista, sa izuzetnom izdašnošću od 330 litara u sekundi.
Otkrijte tajanstvene ostatke sela koje izranja iz jezera Perućac, pružajući prizore koji fasciniraju posetioce iz cele Srbije
U srcu istočne Srbije, na južnim obroncima Homoljskih planina i svega nekoliko kilometara od Žagubice, u blizini puta koji vodi ka manastiru Gornjak, izvire Krupajsko vrelo — jedno od najtajanstvenijih prirodnih čuda naše zemlje. Voda tirkizne boje izlazi iz krečnjačke pećine, mirna, hladna i duboka, a ispod površine krije se svet koji ni najsmeliji ronioci nisu do kraja upoznali.
Otkrijte tajanstvene ostatke sela koje izranja iz jezera Perućac, pružajući prizore koji fasciniraju posetioce iz cele Srbije
U srcu istočne Srbije, na južnim obroncima Homoljskih planina i svega nekoliko kilometara od Žagubice, u blizini puta koji vodi ka manastiru Gornjak, izvire Krupajsko vrelo — jedno od najtajanstvenijih prirodnih čuda naše zemlje. Voda tirkizne boje izlazi iz krečnjačke pećine, mirna, hladna i duboka, a ispod površine krije se svet koji ni najsmeliji ronioci nisu do kraja upoznali.
Otkrijte tajanstvene ostatke sela koje izranja iz jezera Perućac, pružajući prizore koji fasciniraju posetioce iz cele Srbije
U srcu istočne Srbije, na južnim obroncima Homoljskih planina i svega nekoliko kilometara od Žagubice, u blizini puta koji vodi ka manastiru Gornjak, izvire Krupajsko vrelo — jedno od najtajanstvenijih prirodnih čuda naše zemlje. Voda tirkizne boje izlazi iz krečnjačke pećine, mirna, hladna i duboka, a ispod površine krije se svet koji ni najsmeliji ronioci nisu do kraja upoznali.
Vodopad: Svoj kratak, ali spektakularan tok, Vrelo završava vodopadom visokim 10 do 14 metara koji se uz jak huk stropoštava direktno u Drinu. U toplim letnjim danima, vazduh oko vodopada je izuzetno svež.
Iako kratka, ova rečica poseduje sve karakteristike velikih reka: ima moćan izvor, ribnjak (poribljen kalifornijskom pastrmkom), vodenicu na levoj obali i mini hidroelektranu puštenu u rad još 1927. godine.
Shutterstock
Mistikа i verovanja: Zašto mladi dolaze na Vrelo?
Reka Vrelo nije samo geografski, već i mistični fenomen. Zbog činjenice da njena dužina nikada ne varira ni milimetar, u narodu se razvilo verovanje koje je vezano za nepromenljivost i večnost.
Veruje se da mladi, pre nego što stupe u brak, treba da dođu na obalu Vrela. Ako celim njenim tokom, od izvora do ušća, pomole se, njihova ljubav će ostati nepromenjena i trajna, baš kao tok Reke Godine.
Mnogi turisti prate i drugi običaj: Daruju reku novčićem koji je prenoćio ispod jastuka, verujući da će im se želje ispuniti u roku od 365 dana.
Ekološko blago i turistički dragulj
Ova reka je dragocena i zbog svoje ekološke očuvanosti. Vrelo je okruženo netaknutom prirodom Nacionalnog parka Tara, a na njenim obalama rastu jova, jasen i gorski javor.
Turistička lokacija je uređena, sa drvenim terasama i stolovima postavljenim uz samu reku i vodopad, što posetiocima omogućava da ručaju ili popiju kafu uz nestvaran huk vode. Poseta Vrelu je obavezna stanica na svakoj Drinskoj regati, ali i za sve koji traže autentični, čisti kutak Srbije.
Vrelo je svedočanstvo o tome kako su mali tokovi, poput Reke Godine, često najveća čuda prirode u Srbiji.
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je “Srpska Atina” u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
U kanjonu reke Uvac, nalazi se svetinja za koju malo ko zna. Priča se da je manastir Uvac zadužbina Nemanjica, a meštani napominju da je od velikog značaja za Srbe.
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Šumadija nije samo zemlja brežuljaka i voćnjaka; ona krije i misteriozna jezera. Jedno od njih, skriveno u srcu regije, toliko je tiho i neistraženo da ga lokalci, zbog neobične magle i legendi, zovu “srpskim Lohnesom”. Reč je o Vodojaži!
Dodaj komentar