Milioner pobegao na pusto ostrvo i tamo bio do smrti

Dejvid Glašin je čovek čija životna priča podseća na moderan holivudski film, a u javnosti je ostao upamćen kao „stvarni Robinson Kruso”. On je bivši australijski milioner i uspešni biznismen koji je doživeo potpuni krah, a potom odlučio da civilizaciju, luksuz i tehnologiju zameni potpunom izolacijom na pustom ostrvu.

Sve se promenilo u oktobru 1987. godine, tokom čuvenog globalnog berzanskog kraha poznatog kao „Crni ponedeljak”. Indeks berze je strmoglavo pao, a sa njim i čitavo Dejvidovo poslovno carstvo. Preko noći, izgubio je većinu svog bogatstva.

Finansijski slom povukao je sa sobom i privatan život, brak mu se raspao pod pritiskom dugova i stresa, banke su mu oduzele imovinu, a on je upao u duboku životnu krizu. Pokušavao je nekoliko godina da se vrati u biznis i pokrene nove poslove, ali je ubrzo shvatio da je sistem surov i da više ne želi da bude deo „trke pacova” (rat race).

Glavni razlozi za Dejvidov radikalan potez bili su razočaranje u moderan način života, potraga za mirom i želja za potpunim resetom.

Nakon što je osetio i vrhunac bogatstva i dno siromaštva, Dejvid je shvatio da ga novac i stalna jurnjava za materijalnim stvarima zapravo nikada nisu činili istinski srećnim. Želeo je da pobegne od računa, poreza, banaka i stresa modernog društva.

Tražio je mesto gde su jedine brige pronalaženje hrane i vode, a ne stanje na bankovnom računu. Želeo je jednostavan, ogoljen život u skladu sa prirodom.

 Godine 1993. upoznao je jednu devojku koja mu je ispričala za malo, nenaseljeno ostrvo na severoistoku Australije. Otišao je tamo na kratak odmor i momentalno se zaljubio u to mesto. Godine 1997. spakovao je jedan kofer sa nekoliko komada odeće, tri košulje, parom kratkih pantalona, baterijskom lampom, nekoliko knjiga i četkicom za zube, i zvanično se preselio.

Dejvid se naselio na Ostrvu Obnove (Restoration Island), koje se nalazi u blizini poluostrva Kejp Jork na severu Kvinslenda. Tamo je proveo više od 25 godina.

Živeo je u improvizovanoj kolibi na plaži koju je sam napravio. Sam je hvatao ribu, krabe, sakupljao kokosove orahe i uzgajao sopstveno povrće. Instalirao je par solarnih panela kako bi imao struju za internet (preko satelita) i mali frižider, što mu je omogućavalo da prati vesti i povremeno komunicira sa spoljnim svetom.

Najveći deo vremena jedino društvo pravio mu je njegov verni pas Kvazi (Quasi), a nakon njegove smrti drugi pas Zeta. Povremeno su ga posećivali prolaznici na jahtama, kajakaši ili naučnici, koje je uvek rado ugošćavao i nudio im domaće pivo koje je sam pravio.

Kako bi se našalio sa svojom samoćom, ali i zbog nedostatka ženskog društva, Dejvid je na plaži držao dve plastične lutke iz butika koje je oblačio i sa kojima je „razgovarao”.

Iako je želeo da na ostrvu ostane do kraja života, priroda i godine su imale drugačiji plan. Kako je stario, zdravlje mu je slabilo, a život u divljini bez medicinske nege postajao je sve opasniji. Pored toga, australijske vlasti su godinama pokušavale da ga isele jer je tehnički bio „bespravni naseljenik” na državnom zemljištu.

Konačno, 2022. godine, u svojoj 79. godini, Dejvid je iz zdravstvenih razloga morao da napusti svoje rajsko ostrvo i vrati se na kopno kako bi bio bliže lekarima i bolnicama. Nakon što je u julu 2022. godine zbog narušenog zdravlja morao da napusti svoje voljeno Ostrvo Obnove i pređe u bolnicu u Kernsu (Cairns), poslednje dve godine života proveo je na kopnu, u civilizaciji od koje je decenijama bežao. Ipak, njegova želja je bila da mu pepeo bude prosut na ostrvu koje mu je pružilo slobodu, što je porodica kasnije i ispunila.

Dejvid Glašin je iza sebe ostavio knjigu pod nazivom „The Millionaire Castaway” (Milioner brodolomnik), u kojoj je poručio modernom čoveku da najveći luksuz nije u novcu, već u slobodi i vremenu koje imamo za sebe.