Misterija Bajkalskog jezera! Kamere uhvatile nešto spektakularno na dnu, naučnici objasnili fenomen (VIDEO)

Kamere postavljene na podvodnog robota snimile su pukotine koje se dovode u vezu sa blatnim vulkanom na dnu Bajkalskog jezera.

Robot raspoređen na dno jezera Bajkal prošlog leta snimio je pukotine i deformacije izazvane ranije nepoznatim vulkanskim blatom.

Robot je otkrio kratere koje su za sobom ostavile erupcije na dubinama od 340 do 540 stopa (100 do 165 metara) na dve lokacije – u zalivu Malaja Kosa i zalivu Gorjačinska – duž severozapadne obale jezera. Iako su naučnici već znali da u Bajkalskom jezeru postoje blatni vulkani, najnovije otkriće nalazi se neprijatno blizu zone raseda poznatijeg kao Severobajkalski, koji se prostire uz obalu jezera. Znaci nedavnih erupcija na dnu jezera mogu da ukazuju da je vulkan aktivan, piše portal Lajv sajens.

Blatni vulkani su površinski izrazi dubljih geoloških procesa i formiraju se kao rezultat muljevitih voda i gasova koji izbijaju odozdo. Krateri duž severozapadne obale Bajkalskog jezera označavaju pukotine koje idu paralelno sa Severobajkalskom rasedom i ukazuju na to da je rased „živ“, kaže Oksana Lunina, strukturni geolog i glavni istraživač na Institutu za zemljinu koru u Sibirskom ogranku Ruske akademije nauka (SBRAS) koji je učestvovao u otkriću.

– U severnobajkalskoj depresiji, koja je ograničena ovim rasedom, u prošlosti je bilo jakih zemljotresa – rekla je Lunina u saopštenju.

 

 

 

Dve lokacije na kojima su istraživači postavili robota, ili autonomno podvodno vozilo (AUV), pokazala su intenzivno polomljene slojeve prekrivene glinom, mekim sedimentima i eruptiranim naslagama. Na najsevernijoj lokaciji u zalivu Gorjačinskaja, gde je napravljen snimak, krateri duboki oko 430 stopa (130 m) bili su preplavljeni „masom blata“, što ukazuje da je nedavno došlo do erupcije, prema studiji objavljenoj u oktobru 2023.

Na snimku se vide slojevi stena koje su rascepljene i pogurane uvis erupcijama blata i fluida zasićenih gasom. Izgledalo je kao da su gromade isceđene sa dna, a prašina od gline i mulja na vrhu je delovala porozno, primetili su istraživači u studiji.