Posle mnogo godina Borko Radivojević otkrio zašto je odbio Sašu Popovića

Puls poznatih

Posle mnogo godina Borko Radivojević otkrio zašto je odbio Sašu Popovića

• Umesto velike televizijske produkcije, izabrao je lokalnu Ruf televiziju u Petrovcu na Mlavi, gde je postepeno stekao prepoznatljivost.
• Odbio je ponudu Saše Popovića da smanji orkestar, ostajući dosledan autentičnom zvuku.

Borko Radivojević je opisao kako je primetio razliku u reakciji publike dok je slušao čuvenog violinistu Bobana Voza.

Odlučio je da ritam i puls gudala prenese na meh harmonike, iako su mu se kolege u početku smejale.

„Zaključni trenutak je bio kad sam shvatio da narod drugačije igra kolo kad ga svira Boban Voz, a drugačije kad sviram ja. Narod ne igra drugačije svesno, nego nesvesno. Sad pustim Bobana, koji je za mene najveći violinista svih vremena, pustim njega da odsvira dva dela, pa ga onda sasečem i krenem da sviram ono što su svi harmonikaši tada svirali. Primetim da drugačije pokrete tela imaju dok svira Boban, a drugačije kad sviram ja. Mi harmonikaši imamo meh, a on ima gudalo. On svira, pravi taj puls, ritam, sekciju, ne može da pogreši, kao da su ih tiso i moraju da idu i da gaze tamo gde on svira. Ako malo napraviš taj puls mehom, kao što je on pravio gudalom, dobije se nešto posebno. Ja to ne umem da objasnim. I zapitam se zašto ja to ne bih svirao na harmonici. Krenem to da sviram i, naravno, sve kolege počnu da se smeju. Od onakvog harmonikaša, šta on sad svira na tri tona – tit, tit, tit. Ali upravo to mi je donelo ogromnu popularnost“.

Govoreći o počecima, Borko je objasnio zašto je umesto velikih televizijskih produkcija izabrao lokalnu stanicu u Petrovcu na Mlavi, gde su gradili prepoznatljivost u narodu.

„Ne znam ko je ispričao da sam odbio da se slikam na Grandu da bih snimao na Ruf televiziji. Preko dana je tamo tehnički pregled, a uveče oni sve lepo srede i to postane televizijski studio. U to vreme odbiti da budeš u Grandovom orkestru bilo je kao da odbiješ boga. Nisam hteo da uđem tamo jer sam smatrao da, ako me prepozna ona i oni koji već znaju, ja tu ništa neću uspeti da postignem. A na Ruf televiziji, lokalnoj stanici u Petrovcu na Mlavi, svirali smo emisije koje su trajale beskonačno. Zovu ljudi, naručuju pesme, pozove čovek dva puta i kaže: Tražio sam, niste mi odsvirali. Znači, kao tezga. Ali ako je prvu emisiju gledalo deset ljudi, već sutradan su na kafi pričali: Super emisija sinoć na Rufu, sviraju neki momci domaći. I tako se to širilo, širilo, širilo… Dođe neko i pita me: Sećaš se one legendarne emisije? A ja kažem: Šta je tu bilo legendarno, a svi su to gledali.“

Prisećajući se susreta sa Sašom Popovićem, Borko je istakao zašto je odbio ponudu u vezi sa smanjenjem sastava svog orkestra.