radiobalkanfox
Sa dolaskom toplijih dana i češćim boravkom u prirodi, povećava se i rizik od jedne skrivene opasnosti koja vreba pse u parkovima, na livadama i pored puteva, a to je popino prase.
Reč je o suvim klasovima divljih trava kod nas poznatijih kao popino prase, koji zbog svog specifičnog oblika mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a u pojedinim slučajevima čak i ugroziti život životinje.
Za razliku od otrovnih biljaka, problem nije u njihovom sastavu, već u građi. Klasovi imaju oštar vrh i sitne kukice koje im omogućavaju da se kreću samo u jednom smeru, sve dublje kroz tkivo. Kada se zakače za krzno ili probiju kožu, svaki pokret psa može ih dodatno potisnuti u organizam.
Foto: Shutterstock
Gde najčešće dospevaju?
Najčešće dospevaju između prstiju, u uši, nos ili oči.
🔷Ako se zabodu u šapu, pas će uporno lizati to mesto, šepati ili će se pojaviti otok i gnojna upala.
🔷Kada dospeju u uho, životinja često trese glavom, naginje je na jednu stranu i pokazuje znake bola.
🔷Ukoliko klas uđe u nos, javljaju se učestali napadi kijanja, ponekad praćeni tragovima krvi.
🔷Posebno su opasni i za oči jer mogu izazvati jaku iritaciju, suzenje i oštećenje rožnjače.
Ko je najveći rizik?
Najveći rizik postoji kod pasa sa dugom dlakom, poput zlatnih retrivera i koker španijela, jer se klasovi lako zadržavaju oko šapa, ušiju i između dlaka.
Veterinari upozoravaju da se klas, ukoliko se ne ukloni na vreme, može kretati kroz telo i dospeti do unutrašnjih organa. Zabeleženi su slučajevi u kojima je iz šape stigao do pluća, iz nosa do mozga ili do kičmenog stuba, izazivajući ozbiljne infekcije i apscese koji često zahtevaju operaciju.
Dodatni problem predstavlja to što se klas ne vidi na rendgenskim snimcima, pa njegovo pronalaženje može biti veoma zahtevno. Zbog toga su nekada neophodni ultrazvuk, CT ili druge dijagnostičke metode, a ni one ne garantuju da će ga odmah otkriti.
Foto: Shutterstock
Najbolja zaštita
Najbolja zaštita je prevencija. Tokom leta i početkom jeseni preporučuje se izbegavanje visoke i suve trave, a nakon svake šetnje psa treba detaljno pregledati.
Posebnu pažnju treba obratiti na prostor između prstiju, uši, njušku i pazuhe. Redovno šišanje dlake oko šapa i ušiju može dodatno smanjiti rizik.
Ako primetite da se klas zadržao samo na dlaci, možete ga pažljivo ukloniti pincetom. Međutim, ukoliko sumnjate da je već prodro u kožu ili dospeo u nos, uho ili oko, ne pokušavajte da ga vadite sami. Na taj način možete ga gurnuti još dublje i pogoršati stanje.
Čim primetite simptome poput upornog kijanja, šepanja, tresenja glavom ili izraženog bola, psa treba što pre odvesti kod veterinara. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije i sačuvati zdravlje, pa čak i život vašeg ljubimca.
BONUS VIDEO
Prilikom izbora psa u starijem životnom dobu, izgled ne bi trebalo da bude presudan. Mnogo je važnije da ljubimac bude mirne naravi, privržen vlasniku i da ne zahteva previše fizičke aktivnosti ili komplikovanu negu.
Dodaj komentar