U školu ga nisu prihvatili, otac ga prijavio policiji: Teška sudbina glumca

Milica Milojević

Novinar rubrike zabava

Berček je odrastao u siromaštvu i dva puta bezuspešno pokušao da upiše vojnu školu zbog neuhranjenosti.

Uprkos uspešnoj karijeri, odlučio je da svojoj deci ne pomaže u izboru profesije i ne otvara im vrata u glumačkom svetu.

Naš proslavljeni glumac Aleksandar Berček važi za jednog od najboljih umetnika na domaćoj sceni. Iz dva braka ima četvoro dece — Nikolu i Milicu iz prvog, kao i Anu i Miloša iz drugog braka. Ipak, njegov životni put obeležile su teške okolnosti u mladosti, borba za samostalnost i nesvakidašnje anegdote.

Iako je ostvario vrhunsku glumačku karijeru, Berček je ostao dosledan stavu da svojoj deci ne pomaže pri izboru poziva i da im ne krči put u profesiji. Kako je objasnio, dvojim naslednicima nije dozvolio da krenu njegovim stopama:

“Od četvoro moje dece dvoje je htelo da upiše glumu. Ja to nisam dozvolio. Da sam video da su talentovani, ne bih se mešao. Da su oni to stvarno hteli, uspeli bi i bez mene. Mogu drvo da naučim da položi prijemni na FDU, ali sebi sam odavno dao reč da nikome neću pomoći. Ko vredi, može da uspe i bez moje pomoći”.

Odrastanje u siromaštvu i odbijanje u vojnoj školi

Prisećajući se detinjstva i teških materijalnih prilika, glumac je otkrio da je izlaz iz siromaštva pokušao da pronađe u vojnom pozivu, ali je naišao na prepreku:

“Pošto smo bili teška sirotinja, pokušao sam da se upišem u vojnu školu. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta su me odbili zbog neuhranjenosti”.

Dolazak u Beograd i tri stipendije

Prekretnica nastupa 1969. godine, kada se preselio u Beograd i ubrzo uspeo da se u potpunosti osamostali:

“Mene su, kad sam bio mali, roditelji samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. Kada sam došao 1969. u Beograd sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme, pa su bile stipendije. Ja sam imao tri”.

Otac ga prijavio policiji

Zahvaljujući stipendijama i prvom filmskom angažmanu, Berček je već nakon druge godine studija imao veće prihode od svog oca i uspeo je da kupi polovnog “fiću”. Kada je automobil dovezao kući, njegov otac — u kraju poznat pod nadimkom Lala milicajac — reagovao je potpunim nevericom:

– Čime si ovo došao?

– Autom.

– Čiji je ovo auto?

– Moj.

– A ne može to tako.

I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam, naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno.

– Druže saobraćajnu pokaži…

Kažu mom ocu:

– Lalo, njegov je lepo piše ovde.

– Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim, a on student, ne znam ni šta studira – prisetio se glumac jednom prilikom, prenose “Novosti”.