Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?

Vile kao čuvari planine

U narodnim predanjima sa juga Srbije, vile sa Radana nisu bile tek obična mitska bića – one su čuvari šuma, voda i stada. Verovalo se da se pojavljuju na proplancima, obasjane mesečinom, i da svojim pesmama i igrom mogu da začaraju putnika ili planinara koji im se previše približi. Ljudi su ih opisivali kao prelepe žene duge kose, obučene u belo, koje su imale moć da pomognu ili da kazne, zavisno od toga kako se prema njima čovek ophodi.

Blago ukopano u planini

Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.

U dolini reke Jablanice, na obroncima planine Radan, nalazi se Sijarinska banja – jedno od najneobičnijih banjskih lečilišta u Srbiji. Poznata po gejziru koji izbacuje vruću vodu do osam metara u visinu i po brojnim termalnim izvorima, ova banja spaja lekovitost, prirodne fenomene i bogatu narodnu tradiciju.

Jedno od najpoznatijih predanja kaže da vile na Radanu čuvaju zakopano blago – starinske kovčege sa zlatom i dragocenostima, zaostale još iz doba Rimljana ili srednjovekovnih vladara. Ali, kako priča kaže, do blaga se ne može doći ljudskom silom: samo onaj koga vile odaberu može da ga ugleda, a ako ga pokuša otkopati silom ili prevarom, čeka ga nesreća.

Zabranjene staze

Meštani sela u podnožju Radana verovali su da postoje delovi šume gde čovek ne treba da zalazi. To su, po njihovom predanju, „vilinska kola“ – kružna prostranstva na livadama gde vile igraju u noći. Ko bi nehotice zakoračio u taj krug, mogao je da oboli, da se izgubi ili da ga snađe kakva nevolja. Zato su ljudi izbegavali ta mesta, naročito u vreme punog meseca.

Radan kao planina misterija

Mitovi o vilama samo su deo mozaika legendi koje prate ovu planinu. U narodu se pričalo i o čudnim svetlima, o pećinama u kojima odjekuju tajanstveni zvuci i o izvorima sa lekovitom vodom. Sve to čini Radan planinu koja se ne posmatra samo kao prirodna celina, već kao prostor gde se susreću stvarnost i bajka.

Trag u kulturi i sećanju

Danas, kada posetioci dolaze na Radan zbog Đavolje varoši ili planinarskih staza, lokalni vodiči rado prepričavaju priče o vilama. Time se živi most između prošlosti i sadašnjosti – jer legende o vilama nisu samo fantazija, već i deo kulturnog identiteta juga Srbije, u kojem priroda i mit ostaju neraskidivo povezani.

Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.

Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi

27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.

U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.