Zarine “smrtonosne pantalone“ nisu jedine

Široke pantalone iz Zare postale su jedan od najtraženijih, ali i najkontroverznijih modnih komada ovog leta. Umesto snimaka o njihovom stilizovanju, društvene mreže preplavila su iskustva žena koje tvrde da su se zbog izrazito širokih nogavica saplele, pale i završile sa ozbiljnim povredama.

Problem predstavlja kombinacija dužine, veoma širokog kroja i laganog materijala koji se pomera pri svakom koraku. Žene koje su ih nosile objašnjavaju da jedna nogavica lako može da završi ispod suprotnog stopala.

Posebno rizičnim pokazali su se hodanje niz stepenice, ulazak u autobus i korišćenje pokretnih stepenica.

Jarkozelena odeća postala je veliki modni hit tokom 19. veka. Do tada su za bojenje tkanina uglavnom korišćeni prirodni pigmenti, zbog čega nije bilo jednostavno dobiti intenzivnu i postojanu zelenu nijansu.

Promena je nastupila nakon otkrića pigmenata poznatih kao Šeleova i pariska zelena. Njihove upečatljive nijanse brzo su osvojile proizvođače tapeta, ukrasnih predmeta i tkanina.

Problem je bio u tome što su oba pigmenta sadržala arsen.

Pariska zelena, uvedena početkom 19. veka, davala je snažnu smaragdnu boju koja je bila postojanija od ranijih pigmenata. Isti ili slični spojevi kasnije su korišćeni i u sredstvima za uništavanje insekata i glodara.

Arsen nije ostajao bezbedno zarobljen u tkanini. Sitne čestice mogle su da se odvajaju tokom kretanja, dok su vlaga i znoj povećavali mogućnost kontakta sa kožom.

Najugroženiji nisu bili samo ljudi koji su nosili zelenu odeću već i radnici koji su svakodnevno rukovali pigmentima. Zabeleženi su slučajevi iritacije kože, rana, mučnine i drugih znakova trovanja kod ljudi zaposlenih u proizvodnji veštačkog cveća, tkanina i ukrasnih predmeta.

Krinoline su obeležile modu sredinom 19. veka. Njihova konstrukcija od obruča omogućavala je da suknja zadrži širok i raskošan oblik, bez velikog broja teških podsuknji.

Iako su stvarale siluetu koja je tada smatrana idealnom, bile su izuzetno nepraktične. Žene su teško prolazile kroz vrata, ulazile u kočije i kretale se kroz gužvu, dok je jak vetar mogao da podigne i zanese široku suknju.

Najveća opasnost, međutim, bila je otvorena vatra. Široke suknje mogle su neprimetno da dođu u dodir sa kaminom, svećom ili šporetom. Kada bi se lako zapaljiva tkanina upalila, obruči su držali materijal podalje od tela i omogućavali vatri da se brzo širi.

Korseti su otežavali disanje i kretanje

Korseti su vekovima korišćeni kako bi oblikovali trup, istakli struk i promenili držanje tela. Posebno su bili popularni u 19. veku, kada je tanak struk predstavljan kao jedan od glavnih ženskih ideala lepote.

Većina žena nije svakodnevno stezala telo do granica izdržljivosti. Ipak, postojala je praksa ekstremnog zatezanja korzeta, poznata kao „tight-lacing“, kojom se obim struka postepeno smanjivao.

Kruti umetci od kitove kosti ili čelika pritiskali su grudni koš i stomak. Previše stegnut korzet mogao je da oteža duboko disanje, sedenje, jelo i normalno kretanje. Dugotrajno nošenje povezivano je i sa slabljenjem leđnih mišića, lošim varenjem i nesvesticama.

 Video: Moda za ljubitelje crne boje